Fashionmag42 je imao priliku da porazgovara sa mladom glumicom Beom Doder glumicom koja je osvojila drugo mesto na takmičenju koje organizovala platforma The Actors Home.
FM42: Bea šta te je inspirisalo da počneš da se baviš glumom?
Umetničkoj porodici sam odrasla, muzika, ples, pozorište su bili ključni deo mog detinjstva. Počela sam kao violinistkinja, ali moj san je bio da postanem operska pevačica, želela sam to sa svim silama. Sa 20 godina konačno sam dobila priliku da posvetim nekoliko godina pevanju. Nakon tri godine pevanja, međutim, morala sam da priznam da, iako su me smatrali talentovanom, sa lepim glasom i vrednom, ipak nisam osećala da imam potrebnu fizičku snagu, mislim na kapacitet pluća, telesnu građu, ili one glasovne sposobnosti koje operski pevač mora imati od samog početka.
Na ispitima pevanja sam morala i da recitujem, i u prozi sam osećala da mogu dopreti do publike i preneti im čaroliju stvaranja i scenskog izvođenja.Odlučila sam se da pokušam da postanem glumica, tako da sam postala studentkinja glume na Akademiji Umetnosti u Novom Sadu, gluma na mađarskom jeziku, učenica Lasloa Šandora i Arona Balaža. Imala sam čudesne, studijama bogate i stvaralaštvom ispunjene univerzitetske godine, gluma mi je donela umetničku slobodu stvaranja. I dalje se osećam najsrećnijom kad se mogu ostvariti kao glumica.
FM42: Da li si imala prilike do sada da se ostvariš u nekoj ulozi?
Od 2013. do 2017. godine kao studentkinja glume mnogo sam igrala u pozorištu, što je bila odlična praksa, igrala sam više uloga u tom periodu. Od 2017. godine radilasam nekoliko godina na prekoceanskom brodu kao violinistkinja, a od 2021. godineponovo sam počela da radim kao glumica u Mađarskom Kamernom Pozorištu u Senti. Radila sam u Senti godinu i po dana i igrala mnogo lepih uloga, i kao zamena i kao stalna članica ansambla.
U Senti je nastala moja prva monodrama uz pomoć rediteljke Taboroši Margarete, koja je bila moja ispitna predstava za master studije glume, ali sam je imala priliku igrati više puta. Tek sada sam ušla u svet filma, već sam dobila po koju malu ulogu. Ipak, svaku audiciju i svaki mali kasting slavim i smatram ih oblikom uloge, čak i ako traje samo nekoliko minuta.
FM42: Ako jesi kako si se pripremala za ulogu?
Prvo volim što brže da memorišem tekst. Osećam da tek kada znam tekst napamet, zaista mogu početi da ga obrađujem i prisvajam. Volim da često ponavljam rečenice ili monolog, jer svaki put uspe drugačije, i iz toga se rađaju ideje za mene. Tokom opšteg procesa proba, prvo zajedno pročitamo dramu, a zatim svako za svojim stolom dalje analizira svoj karakter.
Tražim paralele između svog života i karaktera, pokušavam da razumem zašto karakter nešto radi i koji mu je cilj. Važno je voleti lik koji igramo i imati empatiju prema njemu. Pozorište i film su velika timska igra, i volim da se s poverenjem obraćam kolegama i zajedno oblikujemo dramu koja će biti izvedena. Takođe često koristim svoju maštu, jednostavno zamišljam sebe kako želim nešto da uradim na sceni.
FM42: Da li te zanima još nesto sem glume?
Oduvek sam bila pomalo pristrasna prema glumi, muzika, pevanje i gluma su moja profesija i hobi ujedno. U poslednje vreme me je počeo zanimati i kasting, ali ne kao glumica, već da budem s druge strane, kao kasting direktorka (asistentkinja). Agencija Sav Taj Glumac, Anđela Stamenković i Aleksandra Širkić su mi omogućile da jednom prilikom zavirim u kasting proces, bilo je uzbudljivo videti kako se biraju glumci. Moji novi hobiji su joga i meditacija, što veoma prija i telu i duši. Zbog organizacije venčanja često sam posećivala cvećare, zavolela sam da uživam među cvećem i od tada svaki put dnevnu sobu krasi buket cveća.
U poslednje vreme me inspiriše i moda. Moja majka se uvek vrlo elegantno oblačila, krzno, šešir, visoke potpetice i danas, i želela bih da tu jednostavnu klasičnu eleganciju i ja nastavim. Otkako sam se preselila u Beograd, primetila sam da se ovde žene veoma lepo oblače i to mi je dalo pozitivnu inspiraciju. Povezano s tim je i fotomodeling, imala sam priliku da radim s fotografom Kristianom Heredijem dok sam bila u Senti, a uzbudljivo je bilo i kada sam prvi put radila portrete s Unom Bojić ovde u Beogradu. Planiram da nastavim s modeliranjem i da radim lepe fotografije.
Svakom glumcu bih preporučila da nauči kako se modelira i pozira pred kamerom, jer uopšte nije lako. Dakle, otvorena sam, život je pun lepih kreativnih profesija i pokušavam da otkrijem šta me još može usrećiti osim glume.
FM42: Kako sebe vidis u narednih pet godina?
Možda je ovo najteže pitanje, jer sam mnogo puta postavljala sebi konkretne ciljeve, npr. pozorišta u kojima bih volela da se zaposlim i preduzimala sam korake ka tome, ali život me iznenada vodio u potpuno drugom pravcu. Mnogo sam putovala, išla iz jednog grada ili zemlje u drugi, što veoma volim, jer su brojna putovanja učinila moj život zaista uzbudljivim, kako profesionalno tako i lično. U narednih 5 godina bih, međutim, volela malo da se zadržim na jednom mestu, da ne počinjem uvek ispočetka, već da se profesionalno kao glumica pokušam ostvariti i graditi karijeru, bilo to u pozorištu ili na filmu, na srpskom, mađarskom ili engleskom jeziku.
Beograd smatram uzbudljivim mestom, jednim od glavnih centara celog Balkanskog regiona, a i Budimpešta je blizu. Bila bih otvorena za ponovni angažman u pozorištu jer to pruža određenu sigurnost, biti frilenser je takođe uzbudljivo, ali sada ga na početku doživljavam kao svojevrsni rolerkoster. I naravno, kao novo udata žena, moram spomenuti i svog muža, sa kojim zajedno gradimo naš put.
Porodicu smatram veoma važnom, sve što sam do sada postigla dugujem svojoj porodici, a u poslednje vreme i svom mužu i njegovoj porodici koji me podržavaju u dobru i u zlu. Dakle, u narednim godinama moj muž i ja ćemo ostvarivati naše malo porodično gnezdo, ako Bog da, u narednih pet godina možda čak i da postanemo roditelji. Sve ovo je više životni cilj, a ne samo plan za pet godina: želim biti dobra glumica, dobra supruga i dobra majka.
FM42: Koliko ti je značilo takmičenje na The Actors Home platformi?
The Actors Home je veoma uzbudljiva platforma, veoma dobra međunarodna online zajednica za glumce. Svakog meseca imamo teme kojima se bavimo i povremeno imamo izazove, koji se takođe više odnose na kreativni rad, upoznavanje i podršku jedni drugima, a ne radi se samo o takmičenju – bar ja tako mislim. Kad imam vremena, volim da uradim te zadatke. Zadatak Elevator Pitch sam iskreno ostavila za poslednji trenutak. Kada sam videla zadatak, u teoriji sam već počela da razmišljam kako da u jednoj minuti sažmem ko sam ja, ali sa snimanjem videa sam malo požurila jer sam imala samo pola sata pre isteka roka. Bilo mi je jako drago i obradovala sam se kada sam dobila podeljenu 2. nagradu. Svi su napravili super snimke, mnogo sam naučila i bila sam inspirisana gledajući radove drugih. Bilo je to dobro iskustvo, jer iako naravno imam i zdrav takmičarski duh, više su me vodili trud i entuzijazam. Nagrada mi je bila knjiga sa platforme, izabrala sam knjigu Matthew McConaughey-a: Greenlights.
FM42: Poruka za čitaoce Fashionmag42 magazina.
Svim ljudima želim veru, ljubav i marljivost. Kad verujemo i imamo ljubavi u sebi, možemo prihvatiti i dobro i loše u našem životima. Marljivost
želim svima za dobar rad, korisne aktivnosti i dobronamernost.
Naslovna fotografija: Kristian Heredi
