FM42: Dobročinstvo povezuje različite ljude koji imaju isti cilj “Filantropija predstavlja želju da se ličnim delovanjem ili izdvajanjem utiče na opštu dobrobit. Iako su novčane donacije najzastupljenije, postoji čitav niz različitih mogućnosti da se učini dobro delo. Trag fondacija nastoji da isticanjem različitih načina na koje su se dobitnici VIRTUS nagrade za filantropiju odlučili da pomognu drugima, pruži inspiraciju i motivaciju još većem broju ljudi i kompanija da se priključe zajedničkom radu na izgradnji boljeg sveta za sve nas”, izjavila je Marija Mitrović, direktorka za filantropiju i partnerstva Trag fondacije. Ova fondacija će u 2021. godini 14. put zaredom dodeliti VIRTUS nagradu za filantropiju. Cilj tog prestižnog priznanja jeste da se istaknu i podrže kompanije, kao i mala i srednja preduzeća i pojedinci, koja su tokom 2020. godine činili dobra dela, pokretali i podržavali filantropske inicijative i tako doprinosili razvoju zajednica u kojima žive i posluju.
Šta je, zapravo, filantropija?
Kapacitet za dobro postoji u svima nama i ako se potrudimo da vidimo, pronaći ćemo priliku da učinimo dobro delo ili će ona pronaći nas, negde u našem okruženju. Dobročinstvo se ne ogleda samo u velikim gestovima, ono se vidi i kroz svakodnevnu pomoć komšiji, prijatelju ili nekom nama nepoznatom. Sam pojam filantropije se tokom vremena menjao, tako da je od osnovnog koncepta, koji je podrazumevao izdvajanje za zajednicu, dobio mnogo šire značenje i predstavlja delovanje za opšte dobro kojim se rešavaju problemi u društvu. Dobročinstvo mora biti prepoznato i o njemu treba stalno govoriti u javnosti, kako bi postalo inspiracija za druge, a u tome ključnu ulogu imaju mediji.
FM42: U kojoj meri su građani upoznati sa načinima na koje mogu da doprinesu opštem dobru?
Iako su načini na koje pojedinci mogu da daju svoj doprinos raznovrsni i brojni, kada se govori o dobrotvornim akcijama, većina ljudi najpre pomisli na finansijsku pomoć. Način doniranja za koji se građani najčešće odlučuju jeste slanje SMS-a, zatim direktna uplata, a potom i uplata na žiro-račun. Dok su donacije u novcu i robi veoma rasprostranjene, praksa volontiranja baš i nije. Ipak, određeni broj ljudi poklanja svoje vreme i trud, tako što nudi besplatne usluge iz svoje oblasti delovanja onima kojima one mogu biti od pomoći. Izvesno je da bi se znatno više ljudi uključivalo u volonterske akcije kada bi informacije o svim tekućim akcijama i načinima na koje bi građani mogli da im doprinesu, bile dostupnije.
FM42: Koji vidovi filantropije su najviše zastupljeni u Srbiji, a koji u svetu?
Dobročinstvo u Srbiji ima zaista dugu tradiciju i skoro svakome su poznata imena velikih zadužbinara Nikole Spasića, Ilije Kolarca, Miše Anastasijevića ili Đorđa Vajferta. U Srbiji i danas postoji veliki broj filantropa koji je spreman da deo svog novca ili imovine donira u dobrotvorne svrhe. Najzastupljenije su donacije u novcu (92,4%). Najveći deo donacija usmeren je na zdravstvo, za šta je namenjena trećina sredstava, zatim sledi podrška marginalizovanim grupama, smanjenju siromaštva i obrazovanju. Najveći darodavci su građani, koji kroz masovna davanja učestvuju sa 51% u ukupnim davanjima, a zatim slede kompanije sa 23%.
I u svetu filantropija ima dugu tradiciju. Fondacije uglavnom osnivaju imućni pojedinci, koji deo svog novca ulažu u fondacije, iz kojih se finansiraju različiti projekti i dobrotvorne akcije. Najveći deo sredstava, oko 50% ulaže se u obrazovanje i zdravstvenu negu, zatim slede kulturne institucije i sportske organizacije. Najzanimljivija inicijativa je nastala u vreme svetske finansijske krize 2010. godine, kada su Bil i Melinda Gejts i Voren Bafet, kako bi podstakli milijardere širom sveta da doniraju većinu svog bogatstva u filantropske svrhe, potpisali “Zavet davanja” (The Giving Pledge). Do sada je “Zavet davanja” potpisalo 206 bogatih ljudi iz 23 zemlje, koji su se obavezali da će dati ukupno više od 500 milijardi dolara. Među potpisnicima su direktor “Facebook”-a Mark Zakerberg, osnivač kompanije “Tesla” Ilon Mask i mnogi drugi. Najveći donator u svetu je milijarder i vlasnik kompanije “Berkshire Hathaway” Voren Bafet, koji je donirao ukupno 34 milijarde dolara. Sredstva su namenjena poboljšanju obrazovanja u SAD, kao i podizanju nivoa zdravstvene zaštite i životnog standarda.
FM42: Koliki je značaj neprofitnih organizacija za razvoj dobročinstva u Srbiji?
Neprofitne organizacije rade izuzetno važan posao u svojim zajednicama, uspevajući da, kroz razne inicijative, mobilišu građane i kompanije da ih podrže u naporima da ostvare pozitivne promene u velikom broju oblasti i pruže pomoć širokom dijapazonu korisničkih grupa. Određeni broj organizacija i fondacija koje su već godinama prepoznate i aktivne, nastavlja da razvija svoje delovanje i radi na promociji tema koje zastupaju, dok im darodavci jasno iskazuju sve veće poverenje i spremnost da ih podrže. Uz to, broj takvih organizacija se polako uvećava, što predstavlja svojevrsno ohrabrenje da se sa ovom praksom nastavi i u budućnosti. Podaci za 2020. godinu se još prikupljaju, a u 2019. godini neprofitne organizacije su podržale 928 akcija, što čini 30,6% svih akcija u Srbiji.
FM42: U prethodnoj godini, koju je obeležila epidemija korona virusa, imali smo priliku da vidimo brojne akcije koje su nastale kao rezultat solidarnosti, humanosti, društvene odgovornosti. Da li je realno očekivati da te vrednosti postanu deo kulture, sistema i budu više zastupljene i u nekim drugačijim okolnostima?
Nadamo se i verujemo da će entuzijazam, koji je zabeležen u prethodnih godinu dana, biti nastavljen i u narednom periodu, odnosno kada epidemija korona virusa ostane iza nas. To bi bila dobra osnova za dalji razvoj filantropije u Srbiji i unapređenje uslova za realizaciju dobrotvornih akcija. Sistem vrednosti u jednom društvu gradi se postepeno, a nosioci tog procesa su građani, institucije, poslovni sektor i mediji. Iako postoji različita percepcija kulturnih obrazaca i tradicije, ocena je da postoji prostor za razvoj kulture davanja i generalno upoznatosti sa filantropijom, zbog čega je važno uključivanje oblasti filantropije u obrazovni sistem. Pošto se vrednosti i odnos prema filantropiji stiču od najranijeg perioda, naša je želja da edukacija o filantropiji postane deo formalnog obrazovnog sistema od školskog uzrasta, a postoje i predlozi da se ovakva vrsta edukacije uvede i u predškolski sistem, na način prilagođen ovom uzrastu.
Prijave za ovogodišnju VIRTUS nagradu za filantropiju se mogu dostaviti do 25. februara, a više informacija o propozicijama konkursa, načinima prijavljivanja i sastavu žirija mogu se naći na sledećem linku: www.tragfondacija.org/virtus-nagrada.
FOTO: Aleksandar Crnogorac/Trag fondacija
