U ekskluzivnom intervjuu za FashionMag42 magazin, Sandra se osvrnula na proces stvaranja filma “Komedija na tri sprata”, saradnji sa glumačkom ekipom i novim planovima.
FM42: Prošle godine je izašao vaš prvi dugometražni film ” Komedija na tri sprata”. Reakcije publike su sjajne, kako je vama izgledao proces stvaranja filma?Pravljenje filma je dosta specifican proces. Iako si dosta vremena okružen velikim brojem ljudi, istovremeno je veoma intimno. I onda dodje momenat kada godine svog rada i truda stavljaš pred veliki broj ljudi i svako ima pravo da iskaže svoje mišljenje o tome. To je dosta ranjiva pozicija za svakoga, tako da mi je stvarno laknulo kada su dobre kritike počele da pristižu. Snimanje je prošlo bolje nego što sam mogla i da zamislim. Imali smo sreće da nadjemo savršenu zgradu, i u njoj 3 stana u kojima možemo da snimamo, tako da smo prvi deo snimanja tamo radili. Onda smo se preselili u bazen. To je bio najzahtevniji deo filma. Dugo smo razmišljali kako ćemo da snimimo tu poplavu, i nakon razmatranja dosta opcija, odlučili smo se da nam je najisplativije da pokušamo da izgradimo deo seta u pravom bazenu. Ne mogu reći da nije bilo stresno, ali dobra energija i poverenje ekipe i glumaca je doprinela da sve prodje glatko.
FM42: Vi potpisujete režiju i scenario, ko se još našao u autorskoj ekipi?
Kao i mnogi poslovi pravljenje filma je pre svega timski rad. Bez dobre ekipe teško bih uspela da napravim Komediju na Tri Sprata. Više od tri godine scenario sam razvijala sa mojim kolegom i prijateljem Noe Dodson. On mi je dosta pomogao u strukturi scenarija što je posebno zahtevno u ansambal filmu. Ivan Grbin, jedan od producenata i pomoćnik režije definitivno je jedna od osoba bez kojih ne bih uspela da napravim ovaj film. Od početka do kraja je bio uz projekat, verovao u njega i pruzao neverovatnu podršku tokom celog procesa. Dušan Ivanović, naš direktor fotografije je jedan od najdivnijih DP-jeva sa kojima sam imala prilike da sardjujem. Scenografski duo Aljoša i Sanela Spajić su se potrudili da uz budzetska ograničenja izmaštaju i naprave svet našeg filma. Uz pomoć ostalih sektora napravili su i osigurali da snimanje poplave izgleda dobro i bude bezbedno. Aleksandar Popović, montažer filma i ja smo proveli oko pola godine u montaži, prepravljajući strukturu i trazeći viškove. Kao i većini reditelja, svaki kadar koji smo snimili mi je bio užasno važan, zato je dobro kad imate iskusnog i talentovanog montažera koji svežih očiju vidi i zna šta su viškovi i bez čega će finalni film bolje funkcionisati. Verica Djukić ko producent i Aleksandar Rančić dizajner zvuka su ljudi sa kojima sam radila sve svoje predjašnje kratke filmove i koji su svojim radom i podrškom doprineli ne samo kvalitetu mog prvog dugometražnog filma, već su mi pruzali neizmernu podršku kao dugogodišnji prijatelji na svakom koraku ovog procesa.
FM42: Velika glumačka imena čine ekipu filma. Da li ste sa nekim imali već priliku da saradjujete?
Što se tiče glumačke podele, imali smo neku ludu sreću da većina glumaca koji su i bili moj prvi izbor za film bude slobodna i da im se dopadne priča. Iskreno ni ja se nisam nadala takvom odzivu i reakcijama glumaca na scenario, ali dopalo im se, došlo kao neko osveženje u moru sličnog žanra koji se radi poslednjih nekoliko godina. Saradnja sa svakim od njih je bila fenomenalna, i dosta sam novih stvari naučila. Kao i priča našeg filma, i mi smo tokom celog snimanja bili kao neka proširena porodica. Boda je jedini sa kojim sam saradjivala pre ovog filma i za njega sam pisala ulogu Milenka. Mi smo radili na jednom mom kratkom filmu “Klavire prevozi Ostoja” i imali smo predivnu saradnju. On je i kao osoba i glumac divan čovek i stvarno smo “kliknuli”. Uloga Milenka je dosta slična po senzibilitetu toj ulozi koju je imao u mom kratkom filmu.
FM42: Šta možemo da očekujemo u narednom periodu?
Trenutno pišem sa Noa još jedan film, žanrovski malo drugačiji i paralelno razvijam mini seriju za naše trzište.
Poruka za čitaoce FashionMag42 magazina je…
Da veruju u sebe i da svakodnevno rade na sebi. Živimo veoma brzim tempom, sa manjkom slobodnog vremena i nekako mi se čini da i to malo slobodnog vremena što ugrabimo najmanje posvećujemo sebi. Da nadju način da gospodare svojim vremenom a ne ono njima.
