Glumac Danilo Milenković u razgovoru za fashionmag42.com govori o trenucima koji su oblikovali njegov profesionalni put, značaju istraživanja lika, odnosu sa publikom, inspiraciji koju pronalazi u tišini i samoći, kao i ulozi umetnosti u savremenom društvu. Iskreno i bez zadrške, otkriva šta ga danas pokreće i zbog čega veruje da kultura i dalje ima snagu da menja svet.
FM42: Kada se osvrnete na svoj dosadašnji put, koji su bili ključni trenuci koji su Vas usmerili ka glumi kao životnom pozivu?
D.M: Moj put do glume bio je prilično zaobilazan. Još kao dete osećao sam da je to moj poziv. Mnogi će reći da dete ne zna šta želi. I verujem da možda ne zna sve, ali veoma dobro oseća. Nakon srednje škole izašao sam na prijemni ispit za glumu, prošao u uži izbor, ali nisam primljen. To me je veoma pogodilo, pa sam upisao Filozofski fakultet. Planirao sam da pokušam ponovo naredne godine, ali je onaj gore imao drugačije planove.
Na trećoj godini fakulteta ta želja se ponovo probudila. U početku sam mislio da je samo prolazna faza, ali kako strast prema glumi nije jenjavala, odlučio sam da bez znanja roditelja ponovo izađem na prijemni. Ponovo sam prošao u uži izbor, ali sa istim ishodom kao i prvi put. Na predlog moje tetke, glumice Jasminke Hodžić, odlučio sam da pokušam još jednom. Taj put me je odveo u Banjaluku, gde sam ponovo ušao u uži krug, ali ovoga puta sa srećnim završetkom. Danas, kada pogledam unazad, shvatam da je upravo ta upornost bila presudna. A i verovatno je tako trebalo da bude. Sa ove tačke gledišta nijedan trenutak ne bih menjao.
FM42: Koliko je za glumca važno istraživanje lika i konteksta priče koju donosi publici i kako izgleda Vaš proces pripreme za novu ulogu?
D.M: Za glumca je istraživanje lika i okolnosti u kojima on postoji od ogromnog značaja. Meni je to možda i najuzbudljiviji deo procesa. Volim kada mi reditelj ostavi prostor za maštu, istraživanje i lično traganje za likom. Tada nastaju najzanimljivija rešenja. Trudim se da razumem motivaciju lika, njegove želje, strahove i odnose sa drugim likovima, jer tek tada mogu da ga učinim živim i autentičnim na sceni.
FM42: Gluma često podrazumeva suočavanje sa različitim ljudskim sudbinama i emocijama. Šta ste kroz taj proces naučili o sebi?
Svaki proces me iznova podseća koliko su upornost, istrajnost i odbijanje da odustanem moje najveće vrline. Uvek nastojim da dam maksimum i da se potpuno posvetim ulozi. Naravno, postoje likovi koji mi nisu bliski po karakteru ili životnom iskustvu, ali upravo tada pokušavam da pronađem tačke dodira sa sobom i prilagodim ih svom senzibilitetu. Kroz glumu sam naučio da mnogo bolje razumem ljude, ali i sebe.
FM42: Koliko reakcija publike utiče na glumca i da li se uspeh jedne predstave može meriti upravo odnosom koji uspostavi sa gledaocima?
Reakcija publike je svakako važna, ali mislim da uspeh predstave ne može da se meri isključivo time. Postoje predstave koje su pristupačnije široj publici, ali postoje i one koje ostavljaju dubok umetnički trag, čak i kada nisu namenjene velikom broju gledalaca.
Predstava koja je na mene ostavila jedan od najjačih utisaka jeste „Galeb“ Srpskog narodnog pozorišta. Bila je višestruko nagrađivana, a trajala je više od pet sati. Kada sam ljudima van sveta pozorišta govorio o tome, mnogi su komentarisali da nikada ne bi gledali predstavu toliko dugo. Međutim, za mene je to bilo potpuno magično iskustvo koje je prošlo u jednom dahu. Zato verujem da vrednost predstave često prevazilazi njenu popularnost.
FM42: Šta Vas danas najviše inspiriše, kako u umetničkom radu, tako i u svakodnevnom životu?
D.M: Sve više me inspiriše mir. Kako postajem stariji i iskusniji, sve više cenim trenutke samoće i tišine. Ljudi često beže od samoće, a ja sam naučio da upravo u njoj pronalazim ravnotežu i sebe. Inspirišu me i najbliži ljudi – moji roditelji, koji su mi oduvek bili oslonac, ali i moje kuče koje me svakog dana podseća na iskrenost, radost i bezuslovnu ljubav.
FM42: U vremenu dominacije digitalnih sadržaja, koliko je važno da mladi ostanu povezani sa pozorištem i drugim kulturnim događajima?
D.M: Mislim da je to veoma važno. Pozorište i kultura pružaju iskustvo koje nijedan ekran ne može u potpunosti da zameni. Istovremeno, digitalne platforme su postale važan alat za promociju umetnosti. Mnogi glumci, pogotovo mladi, nisu afirmaciju stekli putem televizije ili filmova, pa je važno da svoj rad približe publici i na taj način privuku novu publiku u pozorište.
FM42: Koliko kultura i umetnost danas imaju prostora da utiču na društvo i pokreću važne teme?
D.M: Verujem da kultura i umetnost ne samo da imaju prostor, već i odgovornost da pokreću važne teme. Tako je bilo kroz istoriju, a tako je i danas. Umetnost ima moć da postavi pitanja, otvori dijalog i podstakne ljude da drugačije posmatraju svet oko sebe. Upravo u tome vidim njenu najveću vrednost.
FM42: Na čemu trenutno radite i šta publika može da očekuje od Vas u narednom periodu?
D.M: Trenutno radim na novoj predstavi u Narodnom pozorištu, što mi predstavlja veliko zadovoljstvo i novi kreativni izazov. Takođe, uskoro bi trebalo da počnem rad na novoj televizijskoj seriji. O tome za sada ne mogu mnogo da govorim, ali se radujem onome što dolazi. Nadam se da će publika u narednom periodu imati priliku da me vidi u različitim projektima i u nekim novim glumačkim izdanjima.
Naslovna foto: Davorin Dinić
