Na 46. Perwoll Fashion Week-u realizovan je projekat Beli dan za koji je inspiracija nematerijalna kulturna baština Srbije, koja se nalazi na listi Nacionalnog registra NKN – Ministarstva kulture, a predstavlja značajne delove identiteta i integriteta.
Važan deo projekta je, dalja, međunarodna promocija domaćeg autorskog modnog izraza i njegovo korišćenje u službi kulturne diplomatije. Uz podršku Ministarstva kulture ova izložba će biti prezentovana u Kulturnom centru Srbije u Parizu u decembru ove godine.
Autori projekta su Ksenija Marković Božović i Nenad Radujević, dok su na zadatu inspiraciju modele realizovale četiri, višestruko nagrađivane, dizajnerke Sonja Krstić, Aleksandra Lalić, Ana Trošić Trajković i Nevena Ivanović.
Na izložbi u galeriji Progres prezentaciju modela kroz specifičan modni performans obeležile su i uloge koje su izneli naši poznati glumci: Nataša Marković, Marija Bergam i Vladimir Aleksić.
FOTO: Djordje Tomić
O PROJEKTU BELI DAN
Globalizacija, tehničko-tehnološki napredak, intenzivna razmena kulturnih izraza i integrisanje kultura različitih zajednica jeste datost savremenog socio-ekonomskog konteksta. Jedna od posledica ovoga je svojevrsna „denacionalizacija“, koje je naročito izražena u delatnostima prirodno povezanim sa globalnim kulturnim tržištem poput dizajna. Izlaskom iz sfere masovne modne produkcije u autorsko modno stvaralaštvo, za dostizanje „aktuelnog“ biva značajan i jedan uže determinisan društveni aspekt. To je aspekt originalne, specifične kulture i tradicije jedne zajednice, koja se unutar nje prenosi sa kolena na koleno, isponova oživljavajući u svakoj generaciji i svakom novom „danas“.
Dominantan koncept u ovom smislu predstavlja transponovanje u savremeni izraz određenog materijalnog segmenta baštine – folklorne ornamentike, komada tradicionalne nošnje, oružja, oruđa i sl.
Međutim, kako vizuelizovati nematerijalno? Kako u savremenom modnom izrazu preneti značaj inteligibilne kulturne baštine? Kako duhovnost i duboko ukorenjene lične osećaje transformisati u estetiku i grupno koordinisanu akciju?
Projekat BELI DAN polazi od ovih pitanja, baveći se interpretacijom nematerijalnog kulturnog nasleđa Srbije kroz savremeni modni (primenjeno) umetnički izraz. Projekat predstavlja nastavak projekata „Zubun“ i „Savremeni život kulturnog nasleđa“, koji su svojevremeno privukli veliku pažnju stručne i šire javnosti, te promovisali savremeni srpski autorski dizajn i kulturno nasleđe u lokalnim i međunarodnim okvirima. Ovog puta, baveći se temom nematerijalnog kulturnog nasleđa, BELI DAN – kao poslednji deo pomenute triologije, za cilj ima da zaokruži započetu priču o modnom izrazu kao sredstvu komunikacije o onome na čemu smo potekli.
Bela boja u nazivu projekta u funkciji je interpretacije nasleđa kroz slojevitu i višestruku simboliku:
– Belo je deo idetniteta svake etničke zajednice u Srbiji.
– Nacionalno i kolektivno prisutan imenitelj svakog segmenta postojanja – od rođenja do smrti; deo je rituala svake inicijacije od krštenja do ženidbe, vojske, setve, žetve i slave.
– Simbol je čistote misli i tela, otvorenosti i novog početka.
Projekat sublimira sve navedeno praveći most između ličnog i kolektivno iskustva, iskustva stvaraoca i publike, „nas“ i „njih“.
INSPIRACIJA
Četiri dizajnerke, članice udruženja BFW Design Collective, našle su inspiraciju u elementima našeg nematerijalnog kulturnog nasleđa, i dale odgovor na temu narodnih običaja i verovanja:
SONJA KRSTIĆ – Koncept sastoji se iz četiri jezička idioma koji u sebi sadrže određene srpske toponime, čiju suštinu najmanje determiniše područje i podneblje koje se u njima spominje, već suštinski govore o naravi, ponašanju i karakteru ljudi ovih krajeva…To su “Kriva Drina”, “Mirna Bačka”, “Do Kosova ravno” i ” Kiša oko Kragujevca”.
ALEKSANDRA LALIĆ – inspiraciju je pronašla u Bezdanskom damastu, ručno tkanom tekstilu na Žakar razboju, čija se vrednost, uprkos kvalitetu i ekskluzivnosti, kreće u okviru simboličkog i metaforičkog. Kao takav, on postaje predmet muzejskih strategija zaštite i očuvanja u kojima se akcentuje važnost prenosioca nasledja tj. osobe visokog stepena veštine i znanja u specifičnom tkačkom zanatu.
ANA TROŠIĆ TRAJKOVIĆ – je inspirisana Vilinim kolom je upravo tim momentom glorifikacije žene, netipične za vreme, sredinu i socijalnu orjentaciju društva iz kojeg legende o vilama datiraju. Nematerijalna tradicija srpskog podneblja, u smislu društvene prakse, običaja, rituala i verovanja, govori o kolektivnom duhovnom identitetu više nego zbir svih drugih nacionalnih karakteristika. Za skoro svaki srpski praznik vezano je neko verovanje, a i da nije praznik – svaki je dan ispunjen mnogobrojnim, verbalizovanim ili ne -„valja se“ i „ne valja se“.Skloni sujeverju i misticizmu, ljudi sa ovih prostora su oduvek najviše uživali u prepričavanju i prenošenju upravo onih priča koje u sebi imaju notu fantastike, čiji su akteri različita mitska bića sa natprirodnim moćima. Tako mnogobrojne legende o Vilinskom ili Viljem kolu, koje čak prate i neobične prirodne pojave na mestima o kojima predanja govore, dolaze iz skoro svih krajeva Srbije.
NEVENA IVANOVIĆ – Kolekcija je inspirisana Belom pčelom, po verovanju starih Slovena, prvim pra pretkom u svakoj ženskoj liniji. Bela pčela je bila sveta životinja paganske boginje Mokoš koja je bila zaštitnica žena, velika Majka i boginja predenja. Predenje vune u tanke niti asociralo je dizajnerku na niti kao simbole sudbine i nečega što nas čvrsto povezuje sa našom prošlošću i budućnošću.