Ohajo: Bista Novaka Đokovića u Srpskoj kulturnoj bašti u Americi
Čuvenu Srpsku kulturnu baštu u Klivlendu, u američkoj državi Ohajo, od 11. septembra 2022. krasiće novootkrivena bista Novaka Đokovića.
Novak će biti prvi srpski sportista u ovoj bašti u kojoj se od 2008. godine nalaze biste naših čuvenih naučnika, književnika, slikara, vladara… Nikole Tesle, Milutina Milankovića, Mileve Marić, Mihajla Pupina, Jovana Dučića, Desanke Maksimović, Nadežde Petrović, Petra I Karađorđevića i mnogih drugih.
Bista Novaka Đokovića rad je vajara Bojana Mikulića iz Banja Luke, a otkriće je Aleksandar Aleks Mačeski, počasni konzul Srbije u Klivlendu, čovek koji je najzaslužniji što uopšte postoji Srpska kulturna bašta u Americi.
Novak Đoković – bista rad vajara Bojana Mikulića iz Banja Luke (u bronzi uradila Umetnička livnica Ljubisavljević, Kovin)[/caption]
Kako je Novaku Đokoviću zabranjeno da učestvuje na turniru US Open, Teslina naučna fondacija (TNF) iz Filadelfije je odlučila da se Novak Đoković, najpoznatiji Srbin u svetu, 11. septembra kada se igra finale ovog turnira, ipak simbolično nađe u Americi. Zato je baš ovaj dan odabran za otkrivanje Novakove biste u Srpskoj kulturnoj bašti na tlu Obećane zemlje i to u 14 časova po lokalnom vremenu.
TNF ima 12.000 članova širom sveta, a u anketi sa članovima i prijateljima fondacije, došlo se do odluke da na ovom spomeniku u Klivlendu budu ispisane reči samog Novaka Đokovića: „Kada je NATO uništavao moju zemlju bez pravnog osnova 1999. godine, bio sam dete. Zarekao sam se da ću taj isti svet pobediti na naš način i evo me danas. To uništavanje me nije uništilo, niti moj narod. Nije nam slomljen duh. I dalje smo radosni, uprkos problemima. To je naša pobeda.“
Grad Klivlend se nalazi u centru naših zajednica i udaljen je oko četiri do šest sati vožnje od Čikaga, Vašingtona, Njujorka, Filadelfije, Detroita i mnogih drugih gradova u kojima žive Srbi u SAD.
Nikola Lončar, predsednik TNF, ovim povodom je rekao: „Svi znamo da organizatori US Opena ove godine nisu dozvolili učešće Novaku na ovom turniru i da je on, kao i uvek, ostao dosledan svojim principima tako što nije dozvolio da ga ni ovaj put slome. Upravo na dan zatvaranja US Opena, srpski narod će postaviti Novakovu bistu koja će nas uvek podsećati na naš ponos, jedinstvo i moralne i duhovne kvalitete koje negujemo vekovima. Predlažem da se baš ovde ubuduće okupljamo drugog vikenda svakog septembra. Verujem, i nadam se, da će uprava Srpske kulturne bašte, na čelu sa Aleksandrom Aleksom, prihvatiti ovaj predlog. Od ove godine, pa svake naredne, na ovom mestu, dodeljivaćemo Tesla Spirit Award pripadnicima Teslinog naroda i Amerikancima koji su uradili nešto značajno za TESLIN narod.“
Istog dana, Teslina naučna fondacija iz Filadelfije (TNF), u Srpskoj kulturnoj bašti uručiće priznanja i ordene Tesla Spirit Award — Milani Mim Bižić i Aleksandru Aleksu Mačeskom.
U Sjedinjenim Državama i širom naše dijaspore ne postoji osoba koja nije čula za Milanu Bižić ili Mim Bižić, ili kako je mnogi zovu, „baka Mim“. Ona je najveći živi muzej srpskog naroda i njegov najveći počasni ambasador, nastavljajući tako patriotski posao svog oca Milana Karla. Skoro da nema događaja iz srpske istorije koji Mim nije ispratila ili predstavila na svojim Internet stranicama, a lično je prisustvovala mnogobrojnim događajima u Sjedinjenim Državama i u Otadžbini. Mnoge male i velike priče iz srpske zajednice bile bi zaboravljene da nije ove moderne heroine srpskog naroda. Kao što se Milunka Savić sa puškom borila za srpski narod u Prvom svetskom ratu, tako se i Mim na svoj način bori da se prikaže duh i veličina našeg naroda.
Veliki doprinos očuvanju srpske zajednice u Sjedinjenim Državama dao je i Aleksandar Aleks Mačeski, preduzetnik, dobrotvor i počasni konzul Srbije u Klivlendu. Sav svoj rad stavio je u službu srpskog naroda i zbližavanju Sjedinjenih Država i Srbije. Iako pripada drugoj generaciji Srba rođenih u Americi, izuzetno je posvećen srpskom nasleđu i pravoslavnoj veri. Poznat je i kao organizator mnogobrojnih donatorskih okupljanja za srpsku dijasporu i njene prijatelje u svrhu prikupljanja sredstava za različite dobrotvorne svrhe. Jedan je od prvih koji je organizovao akciju za prikupljanje sredstava za obnovu Hilandara oštećenog u požaru 2004. godine, a rukovodio je i mnogobrojnim akcijama za pomoć srpskom narodu i obnovu svetinja na Kosovu i Metohiji.
Piše: Marina Bulatović
Foto: Arhiva TNF iz Filadelfije
