U subotu 15.10. premijerno je prikazana najnovija izložba kolaža „Koloristički Ujedi“ mlade umetnice Marijane Knežev na „Bunker Festu“, festivalu koji neguje autentičnost i odstupa od uobičajenog, u Studenstkom Kulturnom Centru Novog Sada „Fabrika“.
Izložbu su otvorili Jovan Gvero, Zoran Gaši i Jelena Stojić.
Izložba je bila izuzetno posećena i prisustvovao je veliki broj ljudi iz umetničkog sveta, kao što su Vera Baleva, istaknuti internacionalni arhitekta, Danijel Babić i Janoš Tarko, poznati novosadski slikari, glumica Ljuma Penov i drugi.
Istaknuti pisac i slikar, Zoran Gaši, je dao svoje vrlo interesantno zapažanje u predgovoru kataloga koje glasi: „U ovoj korpi (umetničkih naslaga i iskustava kao kolaži) za koje mislimo da sumiraju sve što se sabrati može, a zapravo je vreme koje ruši razum i stid. Mi se lako zaboravljamo, iako smo deo tog vremena koje brzo stari.
Ono što Marjana Knežev pokušava da sabere su zapravo signali, krhotine og nerazuma koji konzumiramo. To su te raspukle šarene kolažne forme koje postavljaju pitanja i delimično na njih daju odgovore. A to što kod, na koji način i kako, Marijana Knežev daje odgovore je drugačiji pogled, gledanje na trenutke koje ovaj život čine drugačijim od ponudjenog. To je likovni jezik koji nam se otima u svojoj iskvarenosti pa mi lako odustajemo (obojeni, nasmejani, našminkani).
Citirajući istrgnute detalje tudjih iskustava Marijana Knežev spaja akt čitanja i akt pisanja u novo iskustvo pred nama. A pred nama je koloristički ujed svestan svog postojanja. Možda ćemo dodavati stranputice života i smrti ali to je pravi put zagledansti sa osmehom u njen poslednji ciklus kolaža.“
Direktor SKC-a, Jovan Gvero, je svoje utiske izrazio rečima: „Posmatrajući svet oko sebe i u sebi Marijana Knežev pribegava kompiliranju različitog sadržaja stvarajući novi svet u kojem se reciklažom besmisla, stvara novi narativ. Čitanje djubrišta kojim nas se još Leonid Šejka zarazio, a Despotov i Vujica obeležili jedno vreme, svojom kolažnom književnošću, može se smatrati i uporištem Marijaninih kolorističkih eksplozija u koji se rukopis žene oseća kao tanani čitač slivnika sveta. Njena selekcija i sito kroz koji propšta svakodnevnicu otkriva poseban smisao za kolor i formu, ali i ubitačnu poruku koja pogadja u sredinu.“
Sama umetnica je bila izuzetno zadovoljna, i na pitanje koju poruku šalje svojim slikama, odgovorila nam je: „Najnoviji ciklus kolaža prikazuje , samo naizgled dalek, a kad se dublje zagledamo, vrlo blizak svet. To je svet gde profit, uz sve materijalne stvari koje ga neizbežno prate, počinje da zamenjuje prirodne nagone, stvarajući smešne, izdeformisane kreature. Materijane stvari su ono što je imperativ, i jedino što teži razmnožavanju. Pri tom ne gubi lepotu, formu, niti menja karakter. Usled toga, pojavljuju se sterilizovane kreature, sa elementima estradizovane ličnosti, jer je imperativ biti primećen. Preterivanje je poželjno. Psihoze i neuroze se leče u trznim centrima. Vrši se fabrikovanje i kloniranje idola. Svi postaju jedno i jedan postaje svi. Ide se putem gde medijska propaganda ukaže prstom. Smisao se traži izvan čoveka. “
Marijana se rukovodi time da je zadatak umetnika kao autora, da prikaze publici drugačiju vizuru sveta – autentičnu, kritičku, potresnu sliku koja se suprotstavlja globalnoj komercijalizaciji stvarnosti, kapitalizmu i hipnotisanju svesti današnjeg čoveka putem medija. Ona smatra da je umetnost namenjena širokom gradjanstvu, a ne pojedincima, jer je njen zadatak da dopre što dalje, do svakog čoveka. Jedino ćemo tako, razumejući ove fenomene, da im se odupremo i spasemo.
Izložba će biti otvorena do petka. Možete je posetiti u galeriji na prvom spratu SKC-a “Fabrika” (Bulevar Despota Stefana 5, Novi Sad), a nadamo se uskoro I u Beogradu.
Fotografije: Petar Mirosavljević
