Književno veče Gorana Lazovića u Rimskoj dvorani
Književno veče posvećeno Jevgeniju Jevtušenu (1933 – 2017) u Rimskoj dvorani Biblioteke grada, priredio je književnik Goran Lazović, na dan kada je pre šest godina, ovaj svetski priznati pisac sahranjen. Gitarista Milutin Obradović, na repertoaru je imao pesme koje je Jevtušenko voleo.
Poklonicima pisane reči, Lazović je, ovim povodom predstavio svoju knjigu „Planeta Jevtušenko”. Među koricama su sabrani razgovori koje je vodio sa ruskim poetom, u njegovom domu u Peredelkinu. U tim susretima on je Lazoviću poverio svoj manje poznat životopis. Prisetio se susreta sa mnogim umetnicima i običnim ljudima sa kojima je dolazeći u Srbiju voleo da razgovara. Jevtušenko je oživeo uspomene sa gostovanja na FEST-u, a nije krio da je nekada voleo jednu Milenu. Ona je bila gošća na nedavno održanom Lazovićevom programu u Ruskom domu. Jevtušenko je isticao i da je podjednako poštovanje negovao prema svojim bivšim suprugama, kao i prema Maši sa kojom je bio u braku do svoje smrti, i koja je zaslužna što za taj prijateljski odnos razvijao.
Ovaj svestrani umetnik posetio je 112 zemalja, nekoliko puta predlagan je za Nobelovu nagradu, a za najvernije prijatelje smatrao je braću Kastro, Nerudu, Pikasa, Šagala i Borhesa.
– Vodio me je jednom prilikom na peredelkinsko groblje, da mi pokaže gde će biti sahranjen. Nedaleko odatle nalazio se jedan kameni spomenik, ja sam upitao: „A ko je ovde sahranjen?” On je odgovorio: „Pa, veliki Pasternak” i otkrio mi da je to bio prvi pesnik koji ga je kao dečaka roditeljski poljubio – ispričao je publici Lazović i istakao da se knjiga „Planeta Jevtušenko” odnedavno nalazi u Jevtušenkovom muzeju u Peredelkinu. Lazović napominje da je inspiraciju za ovaj naziv knjige dobio zbog činjenice što je jedna od planeta Sunčevog sistema ponela ime slavnog pesnika čije su stihove i kosmonauti govorili. Koliko su i žitelji pesnikovog rodnog mesta Zima (Sibir) cenili Jevtušenka, potvrđuje i to što su mu o svom trošku podigli spomenik.
Delo je obogaćeno odabranim Jevtušenkovim pesmama i fotografijama. Čitaoci će prepoznati i svojevrsne savete među kojima je i ona upućena mladim pesnicima „Budite sve, samo nemojte biti dosadni. Dosada ubija, ruši brakove, živote, ako joj dopustite da uđe u knjigu, najbolje je da pobegnete iz književnosti”. Lazović rado ističe da na umu ima Jevtušenkove reči da radoznalost treba negovati. A Jevtušenko je bio čovek koji je za sebe govorio da sve mora da proba, vidi, dotakne…Približavajući lik Jevtušenka, mlađim generacijama, Lazović kaže „Bio je to čovek koji nije priznavao godine, on je bio dečaka, koji je nosio starački štap i imao mnogo planova, čak i onda kada su ga stigli starost i bolest”
Na stranicama knjige nalaze se i novinski tekstovi, priređeni u susret ovoj knjizi, a povodom dokumentarnog filma „Svet bez granica – Jevgenija Jevtušenka” reditelja Aleksandra Jakova u kome Lazović ima glavnu ulogu.
Predgovor za knjigu napisao je prof. dr Mališa Stanojević. Književnik Pero Zubac umesto pogovora napisao je pismo u kome navodi: „Knjigom ‘Planeta Jevtušenko’ ti si se dragi moj, stari druže, odužio za prijateljstvo i nesumnjivo poverenje, svom literarnom sabratu i uzoru Jevtušenku.”
I pisac Igor Abroskin iz Jevtušenkovog rodnog mesta Zima poslao je pismo koje se našlo u knjizi. U njemu kaže kako se odbegli osuđenik slave Jevgenij Aleksandrovič zauvek oprostio od svog Sibira, ali i vratio u svoju Zimu da nikada više iz nje ne ode. Uspomene na susrete sa Jevtušenkom izneo je i pesnik Božidar Šujica pod naslovom „Dugonogi Don Kihot”.
Novinar Bogdan Ibrajter Tane prema fotografijama je uradio crteže sa likom Jevtušenka, a za likovnu obradu bila je zadužena slikarka Irina Vlasova.
Foto: Lična arhiva
