FashionMag42 vam predstavlja Mirjanu Luković dizajnerku brenda liMenka koji će se predstaviti na predstojećem “FashionMag42 Fashion Days Belgrade” 13 – 1 maja , u hotelu Zepter.
FM42:Kako si došla na ideju da izrađujuješ torbe? I zašto baš Limenka?
Na ideju sam došla sasvim slučajno, kao što to obično biva. Oduvek sam volela da pravim nešto nesvakidašnje. Tako sam prvo krenula sa izradom torbi od papira. Možda zvuči čudno, ali te torbe stvarno postoje i veoma su lepe i originalne. U potrazi za novim modelima, slučajno sam naletela na sliku torbe od otvarača i to je bilo to. Oduševila sam se i postavila sebi novi cilj. Prvu torbu sam pravila godinu dana, što zbog nedostatka materijala, što zbog načina izrade, koji je u samom startu bio pogrešan. I tako je sve počelo – isprobavala sam nove tehnike i na kraju došla do rešenja. Danas mi za izradu jedne torbe treba 5-15 dana, u zavisnosti od modela. Inicijalna ideja za naziv brenda bila je neka engleska reč koja će predstavljati brend, ali i imati neku simboliku. Međutim, sve vreme sam se samo vrtela oko reči CAN (eng. -limenka). Tako je na kraju brend dobio naziv LiMenka koji sa jedne strane govori o tome od čega su torbe napravljene, a sa druge strane sadrži moje inicijale (Luković Mirjana). Otuda su ova dva slova velika u samom nazivu.
FM42: U čemu pronalaziš inspiraciju?
Što se inspiracije tiče, najčešće polazim od sebe, šta je to što meni jedna torba treba da pruži. Nekada je to mala torba u koju ću samo da ubacim novčanik i telefon, a nekada je to ogromna torba u koju staje apsolutno sve. Volim da eksperimentišem sa oblicima i bojama. Volim da pravim nešto što je jedinstveno, originalna i pre svega kvalitetno.
Što se inspiracije tiče, najčešće polazim od sebe, šta je to što meni jedna torba treba da pruži. Nekada je to mala torba u koju ću samo da ubacim novčanik i telefon, a nekada je to ogromna torba u koju staje apsolutno sve. Volim da eksperimentišem sa oblicima i bojama. Volim da pravim nešto što je jedinstveno, originalna i pre svega kvalitetno.
FM42:Kako izgleda proces izrade i da li imaš poteškoća sa nabaviš materijal za rad?
Proces izrade teče u par faza. Prvo biram otvarače koji nisu iskrivljeni ili oštećeni na bilo koji način. Zatim se otvarači dezinfikuju, peru i suše. Tek tada su spremni da postanu deo jedne torbe. Svaki od njih ušivam ručno (jedan po jedan) i za izradu jedne torbe je potrebno u proseku oko 600 otvarača.Materijal je teško naći, jer ga nema u prodaji. Srećom, postoje udruženja za reciklažu koja mi pomažu i bez kojih cela ova priča ne bi bila moguća. Takođe, dosta ljudi, koji imaju svest o reciklaži, je samoinicijativno počeli da mi sakuplja otvarače i šalje, na čemu sam im beskrajno zahvalna.
FM42:Kojim devojkama / ženana su namenjene tvoje torbe?
Torbe su namenjene svima koji znaju da prepoznaju trud i rad. Nije važno koliko imaju godina, već šta za njih predstavlja jedna ručno izrađena torba od recikliranog materijala.
FM42:Kakvi su ti dalji planovi?
Cela ova priča je krenula sasvim slučajno i ide nekim svojim tokom. Ne želim da pravim neke velike planove. Sve radim detaljno i polako, pa gde me put nanese. Volim kada se stvari dese spontano, pa neka tako bude i u buduće.
Torbe su namenjene svima koji znaju da prepoznaju trud i rad. Nije važno koliko imaju godina, već šta za njih predstavlja jedna ručno izrađena torba od recikliranog materijala.
FM42:Kakvi su ti dalji planovi?
Cela ova priča je krenula sasvim slučajno i ide nekim svojim tokom. Ne želim da pravim neke velike planove. Sve radim detaljno i polako, pa gde me put nanese. Volim kada se stvari dese spontano, pa neka tako bude i u buduće.
