Napisao sam pesama za još 2 zbirke, ali ne žurim sa izdavanjem. Među njima ima i ličnih pesama, koje će ostati samo u mojoj arhivi.
FM42: Kažete da imate potrebu da živite tuđe živote kroz vašu poeziju. Kako je sve počelo?
Sa mojim odrastanjem je počela ta potreba da proživljavam tuđe živote i tuge i radosti i osećanja i sudbine.
Još kao mali reagovao sam na sve situacije iz mog okruženja, kako na lepe tako i na manje lepe. Iako uskoro punim četrdeset godina, kao da imam sedamsto četrdeset.
Prvu pesmu sam napisao u petom razredu i to je period kada sam sporadično počeo da pišem i tada sam osetio tu istinsku potrebu da moram da “izbacim” to iz sebe, da zabeležim nečiju sudbinu, kao i moja razmišljanja na sve što nas okružuje i što se dešava u svakodnevnom životu, ne samo meni već i svim ljudima. I tako je sve krenulo.
FM42: Šta ili ko vas je najviše inspirisao na ovom vašem stvaralačkom putu?
Za svaku pesmu koju sam napisao, trenutak me je inspirisao, to je taj trenutak kada se nešto u meni pokrene, nešto doživim ili kada mi neko nešto ispriča. Niko me nije inspirisao od pisaca koje sam čitao, jednostavno me je inspirisao trenutak i javi se potreba da napišem svoje rime i stihove.
FM42: Da li možete da nam kažete nešto više o projektu i portalu koji ste pokrenuli prošle godine Poezijazivota.com?
Mnogo puta sam pričao ovu priču, ali zaista tako je bilo. Krajem jula, odlučio sam da konačno izdam svoju prvu zbirku ” Kroz život dušom”. Međutim, mučila me je pomisao da niko neće biti zainteresovan da čita moju zbirku i da pesme neće naći put do ljubitelja poezije i da će ostati u senci.
Onda sam došao na ideju da pozovem neke svoje prijatelje glumce, da ih zamolim da govore par mojih pesama, što su prihvatili. Na tome sam im veoma zahvalan. Prvi put sam postavio svoje pesme na Instagram. Po reakcijama sam shvatio da je to savršen model da moja poezija dopre do ljudi, budući da je sada promocija najefikasnija na društvenim mrežama. Pre ovog projekta, nisam imao svoje lične naloge na društvenim mrežama.
Oko sto pedeset glumaca je odabralo neku moju pesmu da govori, a od toga preko osamdeset je već postavljeno na sajt, Instagram i Facebook. Zaista sam zadovoljan, knjiga je izašla početkom oktobra, a druga izlazi krajem marta. Ponosan sam kako je sve realizovano i raduje me svaka pohvala ljudi koji me prate. Zahvalan sam glumcima koji su me podržali bez ikakvog interesa – hvala im na tome.
FM42: Nedavno ste izdali i knjigu “Kroz život dušom”, recite nam nešto više o tome.
Knjiga je izdata na moj rođendan, 7. oktobra i u toj knjizi su se našle prve pesme koje sam pisao. U njoj se nalazi moja prva pesma koju sam napisao u petom razredu dok je ostatak pesama iz moje prve faze stvaranja, koje prepoznatljive po neizbežnoj rimi. U sledećoj knjizi, koja će se izaći u martu, naći će se mojih šesdeset “zrelijih” pesama.
Napisao sam pesama za još 2 zbirke, ali ne žurim sa izdavanjem. Među njima ima i ličnih pesama, koje će ostati samo u mojoj arhivi.
FM42: Kakav je osećaj okupiti takvu ekipu glumaca koji su našli vremena za vas, a ujedno nas inspirisali vašim stihovima u ovim ne tako blistavim danima?
Mnogo mi znači njihova podrška. Među njima su neki glumci koje sam gledao i obožavao kao mali, tu su neki glumci koji me sada oduševljavaju, glumci iz regije, iz Hrvatske, Bosne, Crne Gore, čak su i neke muzičke zvezde uzele učešće u projektu. Mislim da je velika čast da ljudi koji imaju dušu – umetnici, glumci, pevači – poeziju prihvate i da imaju istu želju kao i ja – da vrate poeziju među ljude.
FM42: Da li vam je nečija interpretacija posebno draga?
Zaista ne bih mogao da izdvojim nikoga, svako je to na svoj način uradio. Ko god je odvojio svoje vreme, uložio trud i uneo emociju, ja sam zahvalan i uživam u svakoj njihovoj interpretaciji. Mogu da kažem da moje omiljene interpretacije su interpretacije moje ćerke Petre i mog sina Nikole. To su za mene posebna izvođenja, pa ću njih dvoje izdvojiti.
FM42: Na čemu trenutno radite?
Bavim se konačno svojim poslom od kog i živim, pošto od pisanja poezije se ne zarađuje. Inače, sav prihod od prodatih knjiga ide u dobrotvorne svrhe. Prošla je Nova godina i sada sam se vratio svom poslu koji je bio malo zapostavljen zbog projekta sa poezijom. Radim na novoj knjizi, radim na tome da neko od pevača otpeva i snimi neku moju pesmu. Sviramo pevamo, uživamo – kroz život dušom.
Kao poruku čitaocima, izdvojo bih stihove jedne od pesama koje sam napisao:
A šta je malo, mnogo, ili više?
Ta mera ne postoji, to nigde ne piše.
A kako mere nema, onda sam nađi za sebe meru.
Dovoljno je istina. Više – želja. A za najviše – moraš imati veru.
