U ovom intervjuu, Darko, talentovani glumac i umetnik, deli sa nama priču o svom glumačkom putu, inspiracijama i izazovima sa kojima se suočava u svetu filma i teatra. Od svojih početaka na Akademiji umetnosti u Beogradu, preko ključnih trenutaka u karijeri, do svojih najizazovnijih uloga, Darko iskreno govori o svim aspektima svog posla. Osim toga, otkriva kako balansira profesionalni život sa ličnim interesovanjima, kao i šta mu je najvažnije u njegovoj svakodnevnoj borbi za umetnost.
FM42: Darko, kako ste započeli svoju glumačku karijeru?
Diplomirao sam glumu na Akademiji umetnosti u Beogradu, na klasi profesorke Olivere Viktorović i asistenta Gorana Jevtića. Već na trećoj godini glume imao sam prve angažmane u pozorištu i na filmu, tako da je moja „karijera” počela relativno rano, dok sam se još uvek formirao kao glumac.
FM42: Koji su bili ključni momenti koji su uticali na vaš razvoj?
Bilo je nekoliko faktora koji su uticali na pravac i smer u kojem ću se razvijati. Prvi koji bih izdvojio je definitivno film Pored mene reditelja Stevana Filipovića, u kojem je publika prvi put mogla da me vidi u kadru. Drugi je serija Kljun rediteljskog tandema Uroša Tomića i Jelene Gavrilović, koja je prva serija iz Srbije koja je uspela da se plasira na prestižni Kanski festival. Na kraju, to je definitivno serija Sablja, reditelja Tagića i Stankovića, koja je na istom festivalu osvojila nagradu za nastup celokupnog glumačkog ansambla.
FM42: Koja je bila najizazovnija uloga koju ste do sada odigrali?
Najizazovnija uloga do sada bila je Tadija iz filma Pored nas. Za tu ulogu sam smršao 10 kilograma, po dogovoru sa rediteljem, što je bio najlakši deo pripreme. Morao sam prvo da se vratim u lik koji sam igrao pre 10 godina, zatim da nadogradim to što je on postao za to vreme, i na kraju da odem u jednu krajnost koja mi do tada nije bila bliska, naročito ne na velikom platnu. Uvek je uzbudljivo kada radite nešto prvi put u kadru, kada zakoračite u nepoznato. Sve u svemu, bilo je veoma izazovno i zanimljivo.
FM42: Odakle crpite inspiraciju za svoje uloge?
Inspiraciju tražim u svemu – okruženju, muzici, životu, serijama, knjigama, sportu. Nikad ne znate odakle će se pojaviti sledeći lik koji ćete tumačiti, odnosno ne znate gde ćete pronaći inspiraciju. Recimo, inspiraciju za lik Lepog iz Volje sinovljeve našao sam u dagestanskom borcu Šari Magomedsheripovu. On je ostao bez jednog oka u detinjstvu i ima veoma specifičan izgled – često nosi marame oko vrata i ne voli da se brije i šiša, što mi se svidelo za lik skitnice/bandita u postapokaliptičnom svetu.
FM42: Šta ste poslednje radili?
Poslednje što sam radio je serija Tvrdjava, koja će biti emitovana ove godine na RTS-u. Bilo je jako zabavno jer smo radili epohu 90-ih, želeo sam da radim sa rediteljem Sašom Hajdukovicem, tako da mi se ta želja ostvarila na ovom projektu. Većinu scena sam imao sa kolegom Aleksandrom Gavranićem, tako da je to bilo pravo uživanje. Brzo smo našli zajednički jezik i mislim da smo našim likovima dali nešto posebno. Publika će to najbolje proceniti.
FM42: Da li su vam fizički zahtevne scene izazov?
Scene koje su fizički naporne nisu mi izazov, jer konstantno treniram i trudim se da budem u formi. Emocionalna intenzivnost zahteva određenu dozu pripreme; tu morate biti oprezni i precizni, jer to što ste vi „proživeli” nešto ne garantuje da je to dobro za kadar. Tako da takve scene definitivno iziskuju dodatnu pripremu i fokus.
FM42: Koji su najveći izazovi glumačkog posla u Srbiji?
Najveći izazovi glumačkog posla u Srbiji nemaju veze sa glumom, već sa egzistencijom. Teško je živeti od glume ovde ukoliko ne snimate non-stop ili ne igrate paralelno u pozorištu, što vam opet neće doneti velika primanja. Zapravo, svaki dan je neki novi izazov. Trudim se da mi gluma bude na prva tri mesta, a ukoliko se otvori neki posao sa strane – treba probati i to.
FM42: Koji su vaši hobiji?
Imam nekoliko hobija. Prvi je rap/hip-hop muzika kojom sam se bavio u tinejdžerskim godinama, koju i danas rado slušam. Drugi je sport, tačnije borilački sportovi koje volim. Često svratim u MMA klub Car Dušan Silni da bih ostao u kondiciji i video prijatelje. U poslednje vreme redovno pratim i NBA zbog Jokića i Dončića. Najvažniji hobi mi je, naravno, druženje sa ljudima koje volim.
FM42: Kako je izgledala saradnja sa modnim dizajnerom Igorom Jagićem?
Saradnja sa Igorom Jagićem bila je posebna iz više razloga. Do sada nisam imao priliku da radim editorijal sa dizajnerima, naročito ne na Igorovom nivou. Trudio sam se da ispunim njegova očekivanja i budem što opušteniji pred fotoaparatom, koji ne volim koliko i kameru. Igor je dao jasan smer za kolekciju – miks britanskog punka i jugoslovenskog brutalizma, u čiju sam se estetiku savršeno uklopio. Jagić mi je davao glumačke indikacije kako bih što bolje dočarao svet koji je zamislio, tako da smo se brzo opustili i zaboravili da je napolju minus. Mogu slobodno da kažem da sam, osim novog iskustva, dobio i prijatelja za ceo život.
FM42: Poruka za čitaoce Fashionmag42 magazina.
Ljubim vas i pokrivam krilima plavog leptira. Sa druge strane. Sa druge strane jastuka.
Foto: BABERYA MEDIA
