FM42: Ana, kada si poželela da se baviš manekenstvom?
Rekla bih još početkom srednje škole. Mislim da je to bila jedna od onih želja kojih nekad nismo svesni, jer se plašimo ishoda čak i u slučaju da se želja ostvari, a pri tom nismo ni sigurni da li su nam ti snovi uopšte i “dozvoljeni”. Verovatno sam baš iz tog razloga počela da se bavim modelingom relativno kasno – tek sa dvadeset godina. Moram nagovestiti da su mi to mesto želje koje je modeling imao do ranih dvadesetih, posle zamenile želje za bavljenjem psihologijom, glumom, muzikom i pisanjem. Interesantno mi je kako mogu proći godine, a da ne skupimo hrabrost da sami sebi priznamo šta je to što u stvari želimo za sebe.
FM42: Koliko je modeling ozbiljna profesija i koje su prednosti i mane?
Modeling definitivno ima različite nivoe na kom osoba može da se njime bavi. U skladu sa time, može biti usputan nalik hobiju, a može biti i ekstremno zahtevno zanimanje. U mom slučaju dugi niz godina je bio veoma zahtevan. Kad kažem zahtevan mislim psihički, fizički i emocionalno. Ozbiljno bavljenje modelingom podrazumeva velika odricanja, od toga šta nećeš pojesti do toga na čiji rođendan ili venčanje nećeš doći. Mogla bi se povući paralela između profesionalnog sportiste ili sportistkinje i profesionalnog modela. Međutim, to što sam navela da je kao zanimanje modeling zahtevan, ne bih svrstala u mane. Većina poslova, ako ne i svi, jesu zahtevni. Kada pričamo o manama ja bih se osvrnula na druge aspekte modelinga. Jedna od najvećih mana je činjenica da je model neodvojiv od svog posla. Ako kritikujete modela na osnovu izgleda, odnosno, na profesionalnom nivou nezibežno je i kritikovanje na ličnom, jer šta može biti ličnije od sopstvenog tela, lica, kože? Ako uzmemo za primer neku drugu profesiju, tu se uglavnom ocenjuje nečije umeće, rezultat, performans, a to lično makar na neki način ostaje odvojeno i sačuvano.
Druga mana modelinga je što su se u ime umetnosti, a moda to može (i treba) da bude, dugi niz godina od strane velikog broja ljudi iz industrije modeli tretirali kao poligon za iživljavanje tuđih frustracija i nesavladanih trauma. Tako smo dugo vremena (i to ne tako davno) imali zastupljen trend anoreksičnih devojaka, od kojih neke čak nisu ni preživele. Problem je kad nastane čitav sistem koji podržava tako nešto. Ako mene pitate, to je najveća mana modelinga – što je uopšte sebi dopustio da se baškari u toj zlostavljačkoj ulozi. U konkretnom slučaju kada devojka (koja je zapravo samo žrtva) samu sebe izgladnjuje do krajnjih granica vi imate čitav red saučesnika u zločinu (da, nazivam ga zločinom, jer to on upravo i jeste) koji jedan drugog redom potkrepljuju u ganjanju nedostižnih i sumanutih “ideala”. Taj sistem satkan je od agenata, klijenata i konačno medija koji prenose to kao nešto poželjno i nešto što je in. To su bile užasavajuće opasne poruke po društvo i, naravno, same devojke, za koje niko nikada nije odgovorao. Srećna sam što je taj trend iza nas, pa makar i ako je tako samo zato što je sada moderno biti aktivista i filantrop. Čak i ako je to samo trend i lepo ispričana priča radi podilaženja ljudima i ostvarivanja što boljih profita – srećna sam i nadam se da će tako i ostati. Kako su mane viđene kroz moju prizmu ekstremne, moglo bi se reći i da su prednosti. Osećaj da ti je svako mesto na planeti dostupno je neizmeran luksuz. Upravo taj osećaj je i dan danas na snazi kada razmišljam o tome mogu li nešto da uradim – subjektivni doživljaj da su mi ruke odrešene i da njima mogu šta god poželim je za mene istinsko bogatstvo koje bih svakom poželela.
Tu je i mogućnost da upoznaješ profesionalce i kreativce i budeš deo njihovog stvaralaštva. Uvek je bila prisutna neizvesnost koja se meni lično dopadala, jer nisam znala gde ću biti za pet ili deset dana. Raznovrsnost i širok spektar iskustava satkan od različitih ljudi, poslova, država i kultura obogaćuje individuu na način na koji posao od devet do pet na jednom te istom mestu to ne može da učini. Tu je i finansijski aspekt rada u inostranstvu koji omogućuje lagodniji život. Na osnovu ovoga definitivno možemo zaključiti da su moja osećanja po pitanju modelinga pomešana.:). Ono što za mene predstavlja ultimativni izazov jeste dopuštanje tim suprotnostima da paralelno žive bez potrebe da jedna bude proglašena pobednikom u odnosu na onu drugu.
FM42: Da li je vežbanje deo tvoje svakodnevice?
Iskrena da budem, ne bih se mogla pohvaliti redovnim i doslednim vežbanjem, ali se nadam da će se to jednog dana promeniti:). Vežbam povremeno i umereno. Trudim se da osluškujem svoje telo i da ne budem previše stroga prema sebi, što bih svakom preporučila.
FM42: Nedavno si uradila kampanju za Extreme Intimo kupaće kostime. Kako je proteklo snimanje?
Snimanje je proteklo sjajno. To zaista kažem bez imalo preterivanja. Extreme intimo je klijent koji ima izuzetno lep i zdrav odnos prema svemu što radi i odličan je osećaj biti deo toga. Kada bi put modelinga bio popločan takvim iskustvima, raditi bi bilo samo uživanje. Kampanju je slikao Miloš Nadaždin, naš veliki profesionalac koji zna šta želi i kako to da postigne. Idealno je kada radite sa takvim fotografom, jer to znači da ćete doći do željenog rezultata daleko brže nego što bi to bio slučaj sa nekim ko nije na tom nivou. Najbolji fotografi sa kojima sam imala sreću da radim su brzi, smireni i jednostavni dok je odlika amaterizma drama, komplikovanje i tenzija. Pomenula bih i divnu Ljiljanu Šoškić sa kojom sam uživala i u radu i u druženju. Laura Nikolić i Dalibor Vrtina su bili zaduženi za to da Ljilja i ja blistamo na plažama Hurgade i uradili su fantastičan posao. Snimanje nam je ulepšao i model iz Zagreba Drago Pezić sa kojim je bilo zadovoljstvo raditi.
Modeli: Ljiljana Šoškić i Drago Pezić FOTO: Miloš Nadaždin
FM42: Kakvi su ti dalji planovi?
Što se tiče modelinga, u narednom periodu u planu je par snimanja. Uskoro završavam snimanje treće sezone serije Urgentni Centar. Veliko mi je zadovoljstvo što sam dobila tu ulogu. Gluma mi je dugogodišnja želja koju sam otkrila dok sam živela u Los Anđelesu gde sam i pohađala časove glume. Bavim se i pisanjem muzike i nadam se da će ljudi uskoro imati priliku da čuju više o tome. Naš talentovani glumac Bane Tomašević je pre skoro dve godine uplivao u muzičke vode i slučajnim spletom okolnosti je došlo do naše saradnje. Po nekom planu, pesma za koju sam radila muziku i tekst će biti njegov četvrti singl i tome se neizmerno radujem. Pored glume, modelinga i muzike, studiram psihologiju, koja je moja velika ljubav, tako da je i ona, svakako, deo mojih planova za budućnost.
Cover Foto: Henrik Adamsen
