Viktor Vilotijević za fashionmag42.com otkriva kako izgleda izveštavanje sa Zlatnih globusa iz prve ruke, koliko spontanosti zapravo ima u susretima sa najvećim imenima filmske industrije i zašto profesionalni integritet ostaje najvažniji aksesoar svakog novinara.

FM42: Kako izgleda vaš dan tokom priprema i izveštavanja sa Zlatnih Globusa?

V:V: Iako sam već dugo prisutan u novinarskim vodama — bilo kroz intervjue, filmske kritike ili tekstove o industriji — pripreme za Zlatne Globuse imaju specifičnu dinamiku, pre svega zbog izraženih vremenskih ograničenja. Za razliku od individualnih intervjua, gde u velikoj meri mogu da usmeravam tok razgovora, na crvenom tepihu delite prostor sa brojnim kolegama koji rade isto.

Iza svega stoji dobro organizovan sistem koji omogućava pristup sagovornicima, ali je ključno biti spreman na brzu razmenu pitanja i odgovora, kao i na iznenadne promene — bilo da dobijete više ili manje vremena nego što je planirano. Takođe, nijedan sagovornik nije unapred zagarantovan, što podrazumeva temeljnu pripremu i poznavanje rada gotovo svih nominovanih i prisutnih umetnika.

FM42: Kada pripremate intervjue, kako balansirate između profesionalnog pitanja i lične priče koju želite da dobijete od sagovornika?

V:V: U najvećem broju slučajeva ne insistiram na pitanjima lične prirode, jer publicisti često sugerišu da se takve teme izbegavaju, osim ukoliko ih sam sagovornik ne inicira. Dešava se, naravno, da umetnici spontano uđu u ličniji diskurs — kao što je to bio slučaj sa Džulijom Roberts, koja je svoju privatnu priču povezala sa filmom After the Hunt, ili sa Dženifer Lopez, koja se osvrnula na sopstvenu fizičku transformaciju nakon letnje muzičke turneje, tokom promocije filma Kiss of the Spider Woman.

Ipak, kada je reč o prestižnim filmskim nagradama poput Zlatnih globusa, fokus intervjua ostaje čvrsto vezan za aktuelne projekte i sezonu nagrada. To, naravno, ne isključuje dozu spontanosti i duhovitosti, ali granica profesionalne distance mora postojati — kako bi se očuvao integritet razgovora i međusobno poštovanje.

FM42: Da li ste ikada doživeli neočekivani trenutak na crvenom tepihu koji vas je posebno iznenadio?

V:V: Za sada nisam imao situacije koje bih okarakterisao kao potpuno neočekivane, pre svega zato što je celokupan proces unapred precizno definisan. Događaji poput Oskara i Zlatnih globusa funkcionišu gotovo vojnički disciplinovano — svaki segment je tempiran, a i pitanja su često unapred odobrena ili usmerena.

Ipak, postoje momenti ličnije prirode koji ostavljaju utisak. U mom slučaju, to su susreti sa Demi Mur, Kejt Hadson, Tejanom Tejlor i Kejt Vinslet, sa kojima sam kroz prethodne intervjue uspostavio određeni nivo poznanstva. Nedavno me je Tejana prijatno iznenadila time što je ona inicirala srdačan pozdrav, čak se prisetivši našeg prethodnog razgovora. U industriji u kojoj je broj kontakata ogroman, takvi trenuci ipak imaju posebnu težinu.

FM42: Koji savet biste dali mladim novinarima koji žele da prate filmsku industriju i intervjuišu poznate ličnosti?

V:V: Savetovao bih im da se distanciraju od tabloidnog pristupa. Takav model novinarstva danas deluje prevaziđeno i često rezultira površnim ili već viđenim odgovorima. Tokom gotovo sedamnaest godina rada, intervjuisao sam veliki broj sagovornika i sarađivao sa različitim publikacijama, ali nikada nisam gradio karijeru na tračevima.

Važno je jasno definisati sopstveni profesionalni identitet — odlučiti kom tipu novinarstva pripadate i kakvu reputaciju želite da izgradite. U filmskim krugovima informacije cirkulišu brzo i često su primamljive, ali profesionalna etika podrazumeva diskreciju. Čak i kada imate uvid u nešto privatno, odgovornost je ne deliti takve informacije.

FM42: Kako provodite slobodno vreme i gde pronalazite inspiraciju?

V:V: Iako živim u Los Anđelesu, ne pripadam onima koji često izlaze — to nije bila moja navika ni ranije. Tokom sezone nagrada, koja traje od septembra do kraja februara, intenzitet događaja je takav da prirodno dolazi do zasićenja: premijere, projekcije, diskusije, privatni događaji i zabave postaju svakodnevica.

Zato slobodno vreme radije provodim u mirnijem okruženju — na plaži, pored bazena ili uz gledanje filmova. Inspiraciju pronalazim u konstantnim promenama unutar industrije, ali i u njenoj bogatoj istoriji. Smatram da se savremeni trendovi mnogo bolje razumeju kada se sagledaju kroz istorijski kontekst Holivuda.

FM42: Kako ste se prilagodili životu u Los Anđelesu i šta vam je najteže, a šta najlepše u životu u Americi?

V:V: U avgustu će biti dvanaest godina otkako živim u Sjedinjenim Državama. Nakon perioda provedenog u Vašingtonu, preselio sam se u Los Anđeles, koji mi je doneo drugačiju dinamiku života. Ono što posebno cenim jeste raznolikost — susret sa ljudima i kulturama koje se razlikuju od našeg podneblja obogaćuje svakodnevno iskustvo.

Istovremeno, privilegija je imati pristup okeanu, planinama i urbanom životu na jednom mestu. S druge strane, najteži aspekt ostaje fizička udaljenost od porodice. Putovanja ka Evropi zahtevaju mnogo vremena, a nedostatak svakodnevnog fizičkog kontakta sa najbližima ostaje konstantan izazov. Iako razgovaramo gotovo svakog dana, nije isto.

FM42: Šta volite da radite u slobodno vreme kada niste na crvenom tepihu ili na intervjuima?

V:V: Plivanje je moja najveća strast — bilo u okeanu ili na bazenu. Iako mnogima voda deluje prehladno, meni upravo to iskustvo donosi poseban osećaj slobode. Sezonu plivanja započinjem već u aprilu, što često izaziva čuđenje.

Takođe volim da istražujem lokacije na kojima su snimani filmovi i serije, kao i da pišem o temama koje nisu nužno vezane za film. Fizička aktivnost, poput treninga, takođe ima svoje mesto, iako uvek postoji prostor za veću disciplinu, kakvu sam posedovao prethodnih godina.

FM42: Da li je bilo trenutaka kada je život u Holivudu iznenadio ili promenio vaše poglede na novinarstvo?

V:V: Uvid u Holivud iznutra menja perspektivu — industrija, iako deluje ogromno, funkcioniše kao relativno zatvoren krug u kojem se ljudi međusobno poznaju. Jedna od najvažnijih lekcija jeste oprez u komunikaciji — šta, kada i kome govorite.

Takođe, transformacija medijskog prostora pod uticajem influensera i digitalnih platformi značajno je promenila novinarsku praksu. Taj proces nosi i pozitivne i negativne strane: s jedne strane donosi modernizaciju i širu dostupnost, dok s druge utiče na pad određenih profesionalnih standarda.

FM42: Imate li planove da posetite Srbiju u skorije vreme i šta najviše volite da radite kada ste ovde?

V:V: Planiram dolazak tokom leta i posebno se radujem vremenu koje ću provesti sa roditeljima. Voleo bih da zajedno otputujemo i van Srbije, makar na kraći odmor.

Zanimljivo je da sam, gledajući dokumentarne filmove o Srbiji sa prijateljima ovde, shvatio koliko prirodnih lepota još nisam posetio, što me je dodatno motivisalo da to ispravim. Ipak, prioritet su mi porodica i bliski prijatelji, kojih je, zbog raseljenosti, sve manje na jednom mestu.

FM42: Vaša poruka za čitaoce fashionmag42.com….

V:V: Gledajte što raznovrsnije filmove i serije — ne ograničavajte se isključivo na blokbastere ili algoritamske preporuke platformi poput Netflixa. Postoji čitav svet kinematografije koji zaslužuje pažnju: nezavisni, azijski, južnoamerički i evropski filmovi često nude izuzetna iskustva.

Takođe, ako imate priliku da pogledate nezavisni film u bioskopu, kao na primer “Sentimentalnu vrednost” ili “Sirat”, učinite to što pre — takva ostvarenja često imaju ograničenu distribuciju. U konačnici, radoznalost i otvorenost prema različitim formama izraza ključ su istinskog uživanja u filmu.

Fotografije: Privatna arhiva V.V.