“Fotografija za mene ne predstavlja obavezu i samim tim ne doživljavam to kao posao. Počela sam da se bavim iz hobija i to mi nije bio izvor prihoda, možda je to razlog zašto danas imam mogućnost da biram projekte, da radim samo ono što me inspiriše i samim tim da se razvijam u pravcu u kom želim da idem.”
FM42: Kako se Jelena našla iza objektiva?
Smatram da u biti svako od nas nosi neki vid umetnosti u stvaranju, a sa druge strane možda smo zatrpani svakodnevnim okolnostima, pa često ne vidimo šta sve u stvari možemo. Imala sam sreću da spoznam da je fotografija nešto što mene ispunjava u potpunosti, a to se desilo tako što sam posmatrala ljude, ulice i uglove gradova kroz kadrove i prirodno je bilo da uzmem i fotoaparat u ruke.
FM42: Da li je svaki dan idealan dan za fotografisanje?
Nisam neko ko nosi fotoaparat stalno sa sobom. Uglavnom implementiram svoje ideje u post produkciji, jer je to idealan način da prenesem nešto što vi i ja ne vidimo, a možda osećamo. Editing se ne odnosi samo na „ulepšavanje“. Naprotiv, daje vam mogućnost da stvorite sve što vas u datom trenutku inspiriše, da se iz realnosti izmesti atmosfera u kojoj se nalazimo i iskreno volim taj „Wow!“ efekat koji može da se izazove u oku posmatrača.
FM42: Šta ti je draže da fotografišeš?
Trenutno, isključivo inspiraciju nalazim u ljudima kroz portrete, umetničku fotografiju kao i modnu fotografiju, jer ona često traži neki catch.
FM42: Ko te najviše inspiriše?
To je malo komplikovano pitanje za mene. Svaki umetnik stalno traži ko/šta je taj neiscrpni izvor inspiracije. Ono što sam oduvek znala jeste da ne mogu biti jednostavna u svom stvaranju i da želim da prikažem kompletan doživljaj na jednoj fotografiji koji nije vizelno u bliskom dodiru sa realnim, ali da ipak nosi sa sobom realnu priču.
FM42: Tvoj najomiljeniji projekat/ slikanje do sada?
Izložba „Slikom do pomoći“, organozovana u Kući kralja Petra I u Beogradu. Kompletan prihod od prodaje umetnina doniran je najugroženijoj deci, licima sa invaliditetom i starim sugrađanima sa opštine Savski venac. Pomoću takvih projekata ne pomažete samo materijalno onima kojima je pomoć potrebna, već kroz radionice imate mogućnost da učite druge o fotografiji, vajarstvu, sklikarstvu i drugim pravcima u umetnosti.
FM42: Opiši nam jedan tvoj sasvim običan radni dan…
Fotografija za mene ne predstavlja obavezu i samim tim ne doživljavam to kao posao. Počela sam da se bavim iz hobija i to mi nije bio izvor prihoda, možda je to razlog zašto danas imam mogućnost da biram projekte, da radim samo ono što me inspiriše i samim tim da se razvijam u pravcu u kom želim da idem. Složićete se to više predstavlja zadovoljstvo, a manje posao…zar ne.
FM42: Da li slepo pratiš modne trendove i šta je to u čemu se osećaš sjajno?
Veliki sam esteta, ali definitivno ne robujem trendovima. Najbitnije je znati odabrati ono što vama dobro stoji i ono što znate da nosite, a to je moguće postići samo ako se u tome dobro i osećate. Smatram da nešto ne mora da bude nerealno skupo i aktuelno, da bi vi u tome nerealno dobro i izgledali. Što se mene lično tiče, Lana Del Rey je lepo opisala u pesmi: “Blue jeans, White shirt…Walked into the room you made my eyes burn”, svedenost i jednostavnost u linijama kroja.
FM42: Gde možemo da vidimo tvoj dosadašnji rad?
Dugo sam bila protivnik socijalnih mreža, ali od skoro sam se aktivirala na Instagramu (@coe.photography) i imoram priznati da imam samo pozitivna iskustva sa mladim ljudima koji žele da saznaju nešto više o tome šta fotografija može da ponudi, a može mnogo.
Moj portfolio možete pogledati na www.jelenacoe.foliodrop.com
