Search
Close this search box.

Fashionmag42 intervju: Petar Milićević

Fashionmag42 magazin je porazgovarao sa glumcem Petrom Milićevićem, koji nam je otkrio zašto baš gluma i koju ulogu sanja od akademskih dana.

FM42: Petre, kada si shvatio da želis da se baviš glumom?
Glumom prvi put počinjem da se bavim u srednjoj školi. Kod nas u Indjiji,renovirao se kulturni centar i u celom tom nekom entuzijazmu,organizovala se radionica pozorišta koju su tada došli da vode Jovan Grujić i Marijana Arandjelović, oboje Nikitini studenti.Predstavili su svoj program i on je bio identičan programu sa 1 godine akademije. Neko vreme smo prolazili kroz taj program i potom krenuli da radimo predstave. Radionice su bile organizovane vikendom i sećam se da je cela ekipa jedva čekala da dodje. Prvo jer je to za nas sve bilo nesvakidašnje, kroz ceo program osvešćivali smo emocionalnu inteligenciju i jako smo se vezali jedni za druge,i ceo taj način sazrevanja je nekako uticao na nas sve i zaista smo se osećali drugačije i gledali na stvari drugačije od naših vršnjaka. Drugo,ljudi koji su dolazili na radionicu nikad ne bi jedni sa drugima privatno funkcionisali. Jer to je bila mala,konzervativna sredina u kojoj su se društva vrlo ograničeno držala jedna drugih. A radionica nas je nekako učinila kompaktnim iz koje kod ekipe da dolaziš. Od tad Indjija postaje mini kulturna prestonica i sada trenutno ima dosta ljudi koji se bave raznim sferama umetnosti. Od glume,režije, produkcije, montaže…Kad bi se sreli na nekom snimanju drugi bi u šali nekad govorili “Evo ih!, Indjijski klan!”

FM42: Svoju glumačku karijeru si pretežno gradio u inostranstvu. Imao si prilike da snimaš filmove i serije i u Srbiji. Gde više voliš da radiš?
Radio sam dosta u inostranstvu. Slovenija, Češka, Madjarska, Indija…
što se tiče pristupa poslu maltene svuda je isto. U nekim zemljama ljudi imaju možda veću svest prema prirodi i prema zdravlju pa se to donekle može reflektovati na sam posao. Na primer na keteringu u Sloveniji ne može da se pronadje nikakav oblik rafinisanog šećera. Oni jako vode računa o tome i iznose uvek maksimalno nutritivne namirnice. U Indiji se studija prave na obodima prašume, pa nije isključeno da se majmunče spusti sa drveta i mazne ti mango. Indici imaju sistem malo težak za nas na primer. Snimaju neverovatnom brzinom i ima ih na svakoj poziciji iza kamere po trojica ili četvorica i posle svakog tejka okreću se na pozicijama kao odbojkaški tim.I bude malo nezgodno u početku dok se ne uhodaš. O tome možemo detaljnije pričati neki drugi put jer to baš onako tema za sebe, ali generalno naš posao svuda je manje više isti.

 

FM42: Nedavno si bio gost Japansko – srpskog festivala filma. Kako ti se dopada japanska kinematografija?
Svake godine se trudim da posetim festival makar jedan dan.Generalno jako volim japansku kulturu i tradiciju. Oni imaju poseban pogled na svet i mislim da svi možemo mnogo da naučimo od njih. Neguju svoju zemlju, trude se da prave ekonomične proizvode,proizvode koji služe ali malo troše. Mislim da je svet generalno malo krenuo u tom pravcu,i to je zaista dobro.Japanska kinematografija je kultna. Ima svoj pečat, svoje obeležje, svoj kadar. I to su svi uticajni reditelji iskoristili u svojim filmovima pre ili kasnije.Ume da bude intenzivna, čak i morbidna ali mislim da to otvara neke nove puteve u sinergiji sa zapadnom ili evropskom kinematografijom i to je po meni vrlo neophodno za evoluiranje filmske umetnosti. Pored samurajskih filmova Kurosave, jako volim da gledam jakuza talas.”Sonantine” , “Graveyard of honour” , “Yakuza” , “Underdog” su neki od mojih omiljenih naslova. Anime pogotovo. “Ninja Scroll” i “Akira” gledam sigurno jednom u dva meseca, a imali smo i priliku na JSFF-u.

Workshop JSFF Workshop Peter Webber , ph Baberya.media

FM42: Postoji li neka filmska uloga o kojoj sanjaš još iz akademskih dana?
Uloga o kojoj sanjam. Uh…
Taj “Kosovski boj ” me para godinama. Generalno mnogo volim taj fim, kakav god on bio. Mislim da nikad više nego sad, Srbiji nisu potrebniji bili heroji. Makar eto na kinematografiji. Rimejk boja na Kosovu radjen po današnjim standardima je nešto što bi me toliko ispunilo. Voleo bih da mogu da igram Kosaničkog Vojvodu Ivana. On mi je nekako baš figura. Bajazit je isto izazov. Bilo koji srpski vitez. To su te uloge.
Od standardne literature možda Mustafa Madzar. Jago. Oberon. Aleksije Vronski.

 

FM42: Na čemu trenutno radiš?
Upravo sam završio epizodu u igranoj seriji “Sumpor” i radimo na blokbasteru koji se zove “Volja Sinovljeva” –  film serija, koji će zaista pomeriti sve granice i sve standarde. U pitanju je postapokaliptični ep o bratu i sestri postavljen na onako “srpski način”. Ovo će zaista biti remek delo i vizuelno i emotivno i  akciono. Mislim da će se o ovome dugo dugo pričati.
Pored toga spremamo još nešto,prilično veliko, pod ugovorom smo pa ne smemo puno širiti informacije, serija je u pitanju,vojna, od nacionalne bitnosti, ali o tom potom.

FM42: Poruka za čitaoce Fashionmag42 magazina…
Manite se doživljaja drugih, stvari su danas vrlo relativne, jedini ispravan način je onaj koji je VAŠ! Izadjite napolje i napravite razliku!

Fotografije: Privatna arhiva P.M.

JSFF: Baberya.media

Share

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

On Key

Related Posts