FM42: Nevena, kako ste došli na ideju da organizujete krojenje maski?
Ideja je bila kolektivna. Više dizajnera, šnajdera je širom Srbije pomislilo na isto. Radionice su nam stale. Sve je stalo. Sve je preusmereno u viši cilj. U šivenje i Donaciju pamučnih maski zdravstvenim i nezdravstvenim institucijama. Prvih par nedelja sam bila u kontaktu sa timom iz Beograda i tu smo razmenjivali ideje i o kroju maske, kojeg kvaliteta ona MORA biti (ipak su namenjene bile zdravstvenim radnicima), pravno-sanitetskih regulativa…distribucija i sl. U međuvremenu se isppstavilo da je moje delovanje mnogo bolje i kvalitetnije, ako takoreći, preuzmem JUG na sebe. Snabdevanje maskama Niš i jug kompletno. Odmah se znalo da to prevazilazi sve moje resurse. Moj prvi tim su činili ljudi koji su bez dileme prvi ponudili svoju pomoć. Jelena Kragić, Anđelina Stamenković, Dušan Stević. Ljudi koji poznaju ili ne poznaju šivaće mašine, ali spremni da rade šta god, svesni da sve znači pomoć. Beskonačno sam im zahvalna na tome. Beskonačno zahvalna i na toleranciji, razumevanju…jer jeste bilo jako napeto, samim tim i ja. Kako je potreba za maskama rasla galopirajuće – pridružuje mi se “Džedajski pokret”, udruženje koje iza sebe ima puno humanitarnih akcija i samim tim mnogo brže postavljamo logistiku, koja je bila ključna za funkcionisanje. Miloš, Marija, Milan i Petra ❤
FM42: Akcija #zaštitilice je privukla veliku pažnju u medijima. Da li vam je sada lakše da dodjete do donatora materijala?
Medijska pažnja je, svakako, dala svoje benefite. Pa i u tom smislu da dođemo lakše do dobročinitelja, ili oni do nas. Mi smo postavili naš projekat na platformu donacije.rs za prikupljanje novčanih sredstava i vrlo brzo smo u 3 navrata dostizali postavljeni cilj. Za 1000 maski, pa za 6000, da bi na kraju uspeli da prikupmo sredstva i za 15000 maski.
Novac smo uložili u nabavku materijala, neminovne dodatne troškove (npr. gorivo za transport-dostavu maski, ptt…). Mediji su doprineli i tome da nam se pridruži fantastičan tim šnajdera volontera koji su odvajali svoje vreme za šivenje maski. Dosta njih nisu ni šnajderi, ali sa ogromnim srcem da kako tako doprinesu. Ispostavljalo se i da su, zapravo, odlični u tome.
Bitno mi je i da istaknem značaj podrške ne samo naših prijatelja, poznanika, već potpunih stranaca koji ne mogu biti definisani ni na jedan način, a da je najpribližnije zagrljaju. Pored fantastičnih šnajdera sa kojima smo ostvarili jedno od najdivnijih poznanstava, prijateljstava…jako bitna karika naše misjie je porodična firma VELONA koja nam radi kompletnu pripremu krojenja maski. U momentu kada smo pomislili da smo usamljeni na tom terenu, samoinicijativno su nam ponudili svoje usluge. Što je značilo nagli skok na 4000 iskrojenih maski dnevno.
Plus šivenje kada god su imali slobodno vreme za to.
FM42: Kako sada izgleda vaš radni dan? Sa kojim problemima se najviše suočavate?
Posle, sada već, stečene rutine u celoj akciji, postoji niz dnevnih stvari za obaviti. Vodeći deo tima čini nas troje – Miloš Antić, Marija Jović i ja. Marija je neko ko drži celu bazu podataka, logistiku pedantno pod konac i znatno nam olakšava evidenciju urađenih stvari, koliko i šta je sledeće za uraditi. Od unosa podataka kojem šnajderu je koliko dato na šivenje, od kojeg je koliko uzeto sašiveno. Kojoj ustanovi je koliko donorano, zavedeno uredno ugovorom. Adrese, imena…kojima se nosi šta. Koliko i mapiranje projekata koji bi nam bili interesantni ili za koje smo mi adekvatan kandidat za učešće. Akcija podrazumeva i online sastanke i sa drugim organizacijama, deljenje iskustava, saveta, usluga. U konstantnom smo kontaktu i sa ljudima iz donacije.rs i obaveštavamo ih o razvoju naše akcije.
Miloš je ključan za definisanje bitnih sledećih koraka, pregovore, koliko i obavljanje fizičkih poslova. U deficitu sa vozilima u toku najveće obustave rada svih…njegovi točkovi i volja su bili glavni šraf cele akcije. On i ja uglavnom delamo na istom terenu. Direktiva oko kvaliteta maski je moj teren, pakovanje (koje mora biti i lepo, jer brinemo o svakom segmentu empatije), kao i dostava gde sudelujem u nekih 80% slučajeva. Nekada procenimo da sam efektnija tog dana na nečemu drugom i Miloš to sam dostavi.
Naravno, brinuli smo i o socijalnim mrežama, jer je bilo od izuzetne važnosti da budemo dostupni, transparentni, informativni…kada su sada svi (neminovno) online. Tako je otvorena Fb grupa Zaštiti Lice gde su se svi mogli lakše informisati oko svega.
Uporno pokušavam da artikulišem koji su to problemi sa kojima se suočavamo. Da, početak je bio baš stresan i bilo je puno nepoznatih u jednačini. No, nekako smo brzo otkrili ko ima koji potencijal i tako definišemo naše obaveze. Verovatno bi sada dosta toga uradili drugačije, ali tim sigurno ne bi menjali.
FM42: Na kraju dana kada završite sa poslom, o čemu najviše razmišljate?
I dalje o akciji. Naš dan se uglavnom završava video sastankom. Sumiranje dana, koliko i planiranje sledećeg. Pisanje novih projekata, razmena ideja. Uz sve to stvorila se i bliskost članova pa pričamo i o ličnim borbama i shvatamo značaj podrške koji tim ima/nudi.
FM42: Vaša poruka za čitaoce FM42 magazina.
S obzirom na to da je vaša publika uglavnom modno orijentisana i činjenica je da moda dosta trpi tokom ovog perioda, ali mene, bar, to nimalo ne plaši. Svet je usporio, pa samim tim i to polje. Nije nam potrebno toliko galopirajuće menjanje trendova, samim tim i gomilanje garderobe. Održiva moda sve više dobija smisao i zato se treba osloniti na svoju ličnost, stil i postojeće komade kombinovati na više načina. Reciklirati, redizajnirati ili ulagati u kupovinu kvaliteta, ne obavezno aktuelnog trenda. Podrška lokalnim autorima i vera u njihov rad.
Veća svest o empatiji, solidarnosti, jedinstvu. Tolerancija koja je ključna i za lični rast koliko i kolektivni. Korona virus jeste veliki neprijatelj, ali više podsetnik koliko u vanrednoj situaciji prijatelja imamo.
