Mladi glumac Ammar Mešić iz Priljepolja uspešno gradi svoju glumačku karijeru u Beogradu. Za FashionMag42 nam otkriva kako je izabrao glumu.
Ammare, zbog čega ste izabrali glumu?
Gluma je uvek bila tu, još od obdaništa sam učestvovao u priredbama, proslavama, kasnije i tokom osnovne i srednje škole. Recitatorska takmičenja, vođenje programa. Prvu ozbiljniju ulogu sam dobio u dečijoj predstavi “Pipi duga čarapa”. Tu sam zapravo prvi put osetio čar i strast prema sceni i publici. Nekako je bilo logično da ću pokušati Fakultet umetnosti, što se i dogodilo 2008-e godine, kada sam upisao glumu u klasi profesora Irfana Mensura.
Kako se pripremate za svoje uloge?
Nemam neki poseban pristup pripremama. Sve zavisi od uloge, teksta, pisca. Ako radim neki poznati komad, trudim se da saznam što više o piscu, delu, ulozi, ne bih li što bolje shvatio lik koji tumačim. Trudim se da iščitam i druge komade, razgovaram sa rediteljom, sa kolegama. Dajem predloge, postavljam pitanja, ne razmišljam da li su ta pitanja i predlozi pametni ili glupi. Zar nije bolje da pitam? Tokom priprema predstave se svašta izdešava, ali pokušavam da na svakom projektu dam sto posto sebe i da od svakog projekta, svakog reditelja naučim nešto novo.
Koja uloga vam je bila najznačajnija?
Najznačajnija uloga? Nemam je. Svaka uloga je drugačija od druge, i svaka mi je najznačajnija. Svaka je zahtevna na svoj način. Svaka traži nešto drugačije. Ako bih nešto izdvojio, to je snimanje serije “Game of thrones” i mjuzikl Braća Bluzeri u kojima sam igrao.
Da li ste trenutno angažovani na nekom projektu?
Trenutno u planu imam neke nove projekte. U pitanju su dečije predstave, jer uživam igrati za decu. Oni su najiskrenija publika, i njih je teško slagati i lagati. Takođe kao što sam već rekao igram mjuzikl “Braća Bluzeri” u pozorištu “Duško Radović” reditelja Ivana Jevtovića, i dečije predstave “Eko bajka”, “Lepotica i Zver”, “Porodica Kremenko” u Teatru 78. Pozajmljujem glas za crtaće, a i čekam da mi jave da li sam dobio novu ulogu u Hrvatskoj seriji.
Kada niste u pozorištu, kako provodite vreme?
Obožavam da putujem i ne drži me mesto. Volim da sa prijateljima odem bilo gde na par dana. Da vidim nova mesta, nove kulture, da saznam i naučim nešto novo o tom mestu. Volim more i Mediteran. Da sednem na plažu i čitam knjige. To me smiruje i u tome uživam. S druge strane, i kad ne radim ništa, ja radim na novim planovima i projektima. Trenutno je tako stanje u Srbiji da moramo da se borimo kao lavovi i da pronađemo svoje mesto u ovoj džungli. Radim i kao model za najbolje fotografe kao što su Marija Piroški i Nemanja Miščević. I to mi isto prija. Tako da uvek nešto ima da se radi. Mrzim kada sedim kod kuće i čekam. Od čekanja nema ništa. Samo borba.
