Marija Mitrović: Filantropija budi najbolje u ljudima

„Filantropske aktivnosti daju mogućnost pojedincima da sopstvene veštine, znanja i resurse kojima raspolažu stave u službu opšteg dobra. Može se reći da je filantropija životni stav ili opredeljenje, iskreni altruistički gest davanja za opšte dobro bez očekivanja nečega zauzvrat. Izražava se kao nesebična želja da se ličnim delovanjem ili izdvajanjem pomogne onima kojima je pomoć najpotrebnija i zato je važno da se dobročinstvo prepozna, istakne i podrži, jer može poslužiti i nekom drugom kao inspiracija za angažovanje za dobrobit celog društva”, izjavila je Marija Mitrović, direktorka za filantropiju i partnerstva u Trag fondaciji, koja ove godine po petnaesti put dodeljuje VIRTUS nagradu za filantropiju.

FM42: VIRTUS nagrada, kao prva nagrada za filantropiju u Srbiji, ustanovljena je pre 15 godina. Koji je bio glavni cilj pokretanja ove nagrade?
Glavni motiv za pokretanje VIRTUS nagrade bio je prepoznavanje i javno isticanje, najpre kompanija i preduzeća, a kasnije i pojedinačnih darodavaca, koji strateški i dugoročno podržavaju razvoj zajednica i tako daju najbolji primer drugima. Ništa manje važan, jedan od ciljeva nagrade bio je, i još uvek jeste, promocija i podsticaj  filantropije u našoj zemlji kako bi se što veći broj kompanija i pojedinaca u budućnosti uključio u slične, višestruko korisne,  programe ili akcije. Nagrada daje mogućnost i samim kompanijama, ali i pojedincima, da dobiju veću podršku javnosti za projekte u koje veruju i kojima istinski doprinose. Da je došlo do pomaka u samom razumevanju ideje filantropije, ukazuje i činjenica da je sve veći broj ljudi mlađih od 30 godina sa izraženom potrebom za solidarnošću sa pojedincima i ranjivim grupama u našem društvu.

FM42: Koji su najefektniji kanali za preduzimanje akcije i skretanje pažnje na problem?
Istraživanje javnog mnjenja, koje je za Trag fondaciju izvela agencija IPSOS Strategic Marketing, pokazuje da je televizija dominantan kanal putem kojeg se informacije o dobrotvornim akcijama prenose u javnosti. Čak polovina građana se o filantropskim temama informiše posredstvom televizije, dok za četvrtinu građana glavne izvore informacija o akcijama za opšte dobro predstavljaju društvene mreže (Facebook, Twitter, Instagram). Očekivano, upravo društvene mreže u najvećoj meri koristi mlađa populacija (preko 60% građana starosti do 44 godina). Osim putem televizije i društvenih mreža, građani o akcijama za opšte dobro saznaju preko njima bliskih ljudi i internet portala, a u manjoj meri direktno od pokretača akcije, putem štampanih medija, elektronske pošte i radija.

Kada govorimo o navikama građana povezanim sa učestvovanjem u filantropskim aktivnostima, stanovnici Srbije se najčešće odlučuju na podršku u novcu putem slanja SMS poruka za pomoć ugroženim pojedincima ili grupama, a naročito deci. Veruje se da je ovaj vid podrške najčešći izbor upravo zato što je jednostavan i iziskuje manje napora i vremena nego neki drugi vidovi angažovanja.

FM42: Koliko su efikasne jednokratne akcije, a koliko one koje imaju dugoročne efekte?
Za razliku od kratkoročnog, ad hoc delovanja, dugoročnim ulaganjem se postižu trajniji efekti. Na primer, ulaganjem u rekonstrukciju bolnice ili doniranjem neke neophodne opreme omogućava se da se u narednih nekoliko godina pruži pomoć svim onim ljudima koji se u toj bolnici budu lečili. Kada darodavac uloži u opremanje određene škole potrebnim učilima i nastavnim sredstvima, tim dugoročnim doprinosom se omogućava kvalitetnije školovanje i narednim generacijama. Školarine za studente, na primer, omogućavaju ulaganje u budućnost mladih ljudi i izgradnju ljudskih resursa jedne zajednice, a samim tim i razvoj ekonomije i drugih važnih oblasti jednog društva. Dugotrajnom podrškom nekoj usluzi koju pruža organizacija civilnog društva određenoj vulnerabilnoj grupi stanovništva, za koju ne postoji alternativno, sistemsko rešenje, obezbeđuje se kontinuirani odgovor na potrebe i kvalitetniji život značajnog dela populacije naše zemlje, kojima bi drugačije takva podrška bila uskraćena ili bi bila usmerena na manji broj onih, među njima najprivilegovanijih. Stoga je potrebno staviti akcenat na donacije sa dugoročnim efektom, jer one vode trajnijim rezultatima koji će obuhvatiti veliki broj korisnika i učiniti naše društvo boljim mestom za život za sve njegove članove.

Od ukupnog broja akcija dobročinstva sprovedenih u 2020. godini, trećina je bila usmerena strateški, dok su ostatak činila jednokratna davanja. Najveći deo strateški opredeljenih sredstava uložen je u nabavku zdravstvene opreme, a primetan je rast ulaganja u opremu za podršku obrazovanju: nabavka računara, laptopova i drugih tehničkih pomoćnih sredstava u nastavi.

FM42: Šta je ono što inspiriše individualne darodavce na pokretanje filantropskih akcija?
Verujemo da njihova motivacija za bavljenje filantropijom uključuje mogućnost postizanja  nekakve promene, želju da se pomogne drugima, solidarnost i saosećanje sa problemima njihovih sugrađana, osećaj zadovoljstva i ispunjenosti što se nekome pomoglo i osećaj odgovornosti prema društvu čiji su i sami deo. Građani sami navode da ih na dalje  delovanje za opšte dobro posebno motiviše kada vide rezultat akcije u kojoj su učestvovali ili kada dobiju povratnu informaciju o ishodu aktivnosti i načinima na koje je ta njihova podrška iskorišćena. Smatraju da isti princip važi za sve darodavce, ali i one koji podršku primaju, te da je veoma važno omogućiti povratnu informaciju svima onima koji u nekoj aktivnosti za opšte dobro učestvuju. Na taj način stiču poverenje donatora da njihov novac neće biti zloupotrebljen, da će otići na pravo mesto, što te iste donatore neretko opredeli da daruju ponovo, dok neke druge inspiriše na to da im se u tome u budućnosti priključe. Važan motiv je i uverenje da vlastitim angažovanjem doprinose rešavanju nekog važnog problema u zajednici.

Mobilizacija građana je najuspešnija kada akcije za opšte dobro pokreću fizička lica (lične inicijative), zdravstvene institucije, fondacije i udruženja građana. Akcije u kojima je najveći broj građana spreman da učestvuje odnose se na pomoć deci, siromašnima, starima, bolesnima i žrtvama nasilja, dok javnost i dalje ne pokazuje visok nivo entuzijazma za učestvovanjem u akcijama pomoći migrantima, Romima, LGBT+ osobama, kao i u akcijama usmerenim na kulturu, nauku i sport.

FM42: Smatrate li da je filantropija životni stav ili opredeljenje, kojim pojedinci pokazuju kako se ličnim delovanjem može doprineti opštem dobru?
Da, može se reći da je filantropija životni stav ili opredeljenje, iskreni altruistički gest davanja za opšte dobro bez očekivanja nečega zauzvrat. Dobročinstvo je prisutno svuda oko nas i često je deo svakodnevice u vidu neplaniranog izraza solidarnosti, poput pomoći komšiji, nepoznatoj osobi, spontane donacije ili učešća u akcijama neke grupe građana. Važno je napomenuti da dobročinstvo ne podrazumeva milostinju –  kroz činjenje dobrih dela, izražava se poštovanje prema onima kojima je podrška usmerena i osnažuju se njihovi potencijali. Nama je posebno važno da razvijamo ideju dobročinstva među mladima, jer smatramo da filantropija “dolazi od kuće” i da treba da se neguje od malih nogu kako bi dobila svoj puni zamah među širom populacijom u zrelijem dobu. Veoma smo zadovoljni činjenicom da broj nominacija za mlade dobročinitelje stalno raste i da je njihov kvalitet, bez obzira na njihovu materijalnu situaciju ili načine na koje daju svoj doprinos, zaista inspirativan i izvanredan. Upravo zbog toga, od ove godine nagrada za mlade filantrope našla se među redovnim kategorijama VIRTUS nagrade.

Prijave za ovogodišnju VIRTUS nagradu za filantropiju mogu se dostaviti do 10. februara, a više informacija o propozicijama konkursa,  načinima prijavljivanja i ovogodišnjem sastavu žirija mogu se naći na sajtu Trag fondacije i VIRTUS nagrade: www.tragfondacija.org/virtus-nagrada