U čast obeležavanja 175. godišnjice rođenja čuvenog pesnika i erudite turkijskog sveta Abaja Kunanbajeva, u organizaciji Međunarodne organizacije turkofone kulture TURSKOJ i Turskog kulturnog centra Yunus Emre, a pod pokroviteljstvom ambasada Azerbejdžana, Kazahstana i Republike Turske, 10. februara 2020. godine u Zadužbini Ilije M. Kolarca održaće se koncert “Operske zvezde turkijskog sveta” uz učešće odabranih umetnika iz 5 različitih zemalja.
Ko je Abaj Kunanbajev?
Abaj Kunanbajev, rođen 1845 u istočnom Kazahstanu, bio je poznati kazahstanski pesnik, veliki mislilac, kompozitor, filozof i utemeljivač pisane književnosti. Nasleđe koje je ostavio svojoj naciji bogato je prozom, poezijom i prevodima. Njegovi prevodi poezije velikih ruskih pisaca i pesnika, kao što su Puškin, Lermontov i Krilov, deo su nacionalne baštine Kazahstana. Preveo je dela Šilera, Getea i Birona na kazahstanski jezik.
Abaj je Šekspir kazahstanske književnosti, a njegovo ime je u mnogim zemljama sveta veoma cenjeno i poštovano, jer su njegove sjajne reči postale duhovna baština ne samo jednog naroda, već i celog čovečanstva.
Njegov najveći doprinos u kazahstanskoj kulturi i folkloru leži u njegovoj poeziji, koja izražava veliku ljubav prema svojoj zemlji, te je uticala na filozofsko razmišljanje kasnijih generacija obrazovanih Kazahstanaca.
Današnji Kazahstanci poštuju Abaja, kao je dnog od prvih narodnih heroja, koji je upao u nacionalnu svest svog naroda. Danas je genralno prikazan u punoj tradicionalnoj odeći, držeći dombru (kazahstanski nacionalni instrument). Državni univerzitet Almati nazvan je po njemu.Umetnici
AHMED BARAN – KANUN (TURSKA)
Sa 18 godina Ahmed Baran je postao najmađi solista sinfoniskog orkestra. Njegova strast prema džezu i improvizaciji dala mu je šansu da širom sveta nastupa zajedno sa velikim muzičkim imenima.
Održao je na hiljade koncerata, a posebnu pažnji medija privukli su koncerti u Sidnejskoj operi i sedištu UNESKO u PArizu. Održavao je koncerte u čast više od pedeset državnika, od kraljice Engleske, predsednika Rusije, pape Vatikana, pa do kralja Norveške.
On je oplemenio instrument kanun, predstavio publici novu tehniku sviranja na kanunu, koja će zasigurno ući u tursku muzičku istoriju. Sa svim svojim tehnikama, različitim vizijama i interpretacijama, bio je predmet diplomskih radova na državnim konzervatorijumima.
Pored muzike aktivno se bavi i volontiranjem i humantiranim radom. Najčešće se fokusira na osetljive teme i grupe, kao što su deca, zlostavljanje i nasilje nad ženama.
FARİDA MAMADOVA – SOPRAN (AZERBEJDŽAN)
Farida Mamadova je uspešno studirala klavirsko i lirsko pevanje na Muzičkoj akademiji u Bakuu. Kako je kasnije odlučila da nastavi karijeru lirske umetnice, Mamadova je osvojila nagradu na međunarodnom takmičenju u Bulbulu u Bakuu i bila finalistkinja na Max Reger takmičenju u Vajdenu, u Nemačkoj.
Ova veoma cenjena umetnica se etablirala i na operskoj sceni kao solista azerbejdžanskog Državnog operskog pozorišta, kao i u kamernom pevanju. Njeni scenski radovi uključuju vodeće delove u operama Mozart, Belini, Verdi, Bizet, Pučini, Leonkavaljo, Čajkovski, Magomajev, kao i mnogi drugi. Mamadova ima ogroman repertoar u rasponu od baroka do savremenih dela, koja interpretira na stilsko precizan i uverljiv način. Bila je prvi izvođač različitih vokalnih ciklusa, oratorija i mono-opera evropskih i azerbejdžanskih kompozitora. Sarađivala je sa nekoliko orkestara i muzičkih ansambla.
Nastupala je na solističkim koncertima, međunarodnim projektima i festivalima u Azerbejdžanu i inostranstvu, uključujući Nemačku, Austriju, Francusku, Švajcarsku, Belgiju, Holandiju, Češku, Rusiju, Ukrajinu, Litvaniju, Tursku, Severni Kipar, Kazahstan, Kirgistan, Mongoliju. Tokom dugogodišnjeg rada stvorila je sliku o sebi kao visoko profesionalnom muzičaru, koji je takođe otvoren prema inovacijama.
ZUPAR GABDULINA – SOPRAN (KAZAHSTAN)
Umetnica je diplomirala na kazahstanskom nacionalnom konzervatorijumu Kurmangazi, smer solo pevanje. Od 2007. do 2013. godine bila je solista u Abaj kazahstanskom državnom akademskom pozorištu za operu i balet. Od 2013. godine vodeća je solistica državnog pozorišta za operu i balet „Astana Opera“. 2014. godine pohađala je tečaj na Akademiji Teatro alla Scala u Italiji.
Zauzela je scenu u prestižnim svetskim mestima u Rusiji, Francuskoj, Rumuniji, Turskoj. Pored toga, nastupila je i na Carnegie Hall (Njujork), Soni Center (Toronto), Stadsschouvburg Antverpen, Koncertna dvorana De Doelen (Roterdam) i Hanoi National Theatre Opera and Ballet (Vijetnam).
Tokom svoje karijere umetnica je osvojila mnoge prestižne nagrade.
KUZENBAJEV TALGAT PERDEBEKOVIČ – BARITON (KAZAHSTAN)
Umetnik je 1998. diplomirao na Državnom konzervatorijumu u Almatiju, a na istom konzervatorijumu 2000. godine završio postdiplomske studije iz solo pevanja. Radi u Kazahstanskom državnom akademskom pozorištu za operu i balet u Amatiju, Almati, od 1998. godine.
Pored brojnih nagrada i priznanja u svojoj zemlji, ali i inotranstvu, umetnik je učestvovao i u produkciji opere “Il Trovatore” G. Verdija u Tatarskom državnom akademskom pozorištu za operu i balet u Kazanju, Rusija 2007. godine. Nastupao je na prestižnim scenama u Berlinu, Istanbulu, Ankari, Aspendosu, Pafosu, Astrahanu, Tveru, Jekaterinburgu, Omsku i Kazanju.
RUSTAM AHMEDOV – KLAVIR (TURKMENISTAN)
Umetnik je rođen u porodici operskih umetnika u Ašhabadu, glavnom gradu Turkmenistana. Bio je počasni student na Nacionalnom konzervatorijumu u Turkmeningu, a tokom studija klasičnog klavira, istovremeno je studirao i kompoziciju i džez muziku.
Po završetku studija počeo je da radi kao instruktor nastave klavira i komorne muzike na istom konzervatorijumu. Rahmedov je sarađivao sa umetnicima kao što su Gui Braunstein, Naoko Shimizu, Sergio Azzolini, Maurice Steger, Christoph Sietzen, Sergei Ostrovski, Monia Rizkallah, Ithzak Rashkovski, Jean-Guihen Kueiras, Aga Mikolaj, Aidar Gainullin i Tolga Salman.
Takođe, nastupao je u zapaženim koncertnim dvoranama, uključujući Međunarodni trgovinski centar Ronald Reagan (Vashington, SAD), Tatar Državno pozorište za operu i balet (Kazan, Tatarstan-Ruska federacija), Ukrajinsku nacionalnu operu (Kijev, Ukrajina), Jerevansku operu Pozorište (Erevan, Jermenija), Opera-kuća iz Tel Aviva (Tel Aviv, Izrael), Centar za umetnost Ahmeda Adnana Sajguna (Izmir, Turska), Koncertna dvorana Bilkent (Ankara, Turska), Međunarodna konvencija Lutfi Kirdar i Izložbeni centar (Istanbul, Turska). Umetnik koji je magistrirao u dirigovanju, trenutno je pomoćni dirigent Omladinskog simfonijskog orkestra Bilkent i pored svog akademskog delovanja kao član Fakulteta na Bilkent Univerzitetu u Ankari, radi kao umetnik Bilkentovog simfonijskog orkestra.
