U ovom intervjuu za Fashionmag42, autor Danilo Stanimirović otkriva kako je od prvobitne ideje došao do potpuno drugačije, svetlije vizije filma, kakvi su izazovi oblikovali proces snimanja i montaže, te šta mu danas najviše znači u vezi sa Catsom.
FM42: Kako je nastala ideja za film Cats?
Scenario sam pisao po motivima istoimene pripovetke Danila Kiša u kojoj dečak pronalazi napuštene mačiće pored puta, i nakon što ne uspeva da ih spasi on donosi tu brutalnu racionalnu odluku da im skrati muke tako što će im oduzeti život. U mom filmu pratimo dečaka Mišu koji kroz pomalo bizaran odnos sa napuštenim mačetom uči o tome šta znači pažnja i empatija, ono o čemu roditelji koji prolaze kroz razvod ne stižu da ga uče. Sve se to dešava u drugačiji društveno-političkom kontekstu budući da je Mišina porodica srpska imigrantska porodica u Cirihu. Želeo sam da pripovetku Danila Kiša iskoristim kao motiv za istraživanje ove priče o dečaku čiji se roditelji razvode u stranoj državi, za koju sam bio i intimno veaan.
FM42: Koji je bio najveći izazov u režiji filma, od same produkcije do finalnog snimka?
Naravno, svi kažu da je najteže raditi sa životinjama i sa decom. Mi smo imali oboje. Ipak, najveći izazov desio se u montaži upravo zbog odluga koje sam doneo na snimanju a koje su promenile ideju i smisao filma. Shvatio sam da surova i tragična Kišova priča ne podudara se sa načinom razmišljanja dečaka sa kojim sam radio. I da to nije vizija sveta kakvu deca imaju. Zato sam odlučio da film završimo u mnogo svetlijem tonu. Pokušavali smo da od materijala koji imamo skrojimo priču sa potpuno drugačijim krajem.
FM42: Imao si premijeru filma na Slobodna Zona Film Festivalu – koja scena ili trenutak iz filma ti je lično najdraži i zašto?
Postoji puno scena koje su mi drage a koje nisu završile u filmu. Odlučili smo da se zadržimo na perspektivi dečaka što je rezultiralo time da mnoge scene sa roditeljima ne fukncionišu u takvoj stukturi. Ipak, možda najdraža scena mi je kada Miša konačno progovara nakon što je ceo film ćutao i kada mi shvatimo da je on jedno zdravo normalno dete i da je sve u redu sa njim, dok za svet oko njega ne bi moglo to da se kaže.
FM42: Kako si pristupio radu sa glumcima i ekipom da bi se stvorila specifična atmosfera i energija koja se vidi u filmu?
Budući da je ovo i dalje bio studentski film, mnogo smo učili kroz rad na njemu. Ja sam naučio da se više igram i da manje kontrolišem snimanje. Naučio sam da kompletan film na snimanju može iz korena da se promeni i da koliko god se dugo spremao i planirao nekad je bolje stvari prepustiti slučaju.
FM42: Kada sada pogledaš film, šta misliš da bi publika mogla posebno da primeti ili doživi, a da možda nije odmah očigledno?
Osluškujući utiske publike, dopada mi se što postoje različita čitanja poslednje scene filma koju neću spojlovati. Ipak, čini mi se da je emocija adekvatna emocija koju sam hteo probuđena kod svakog od tih tumačenja, bar se nadam da je tako.
FM42: Koji su tvoji naredni planovi – da li već radiš na novom projektu?
Ovih dana privodim kraju moj master kratki igrani film BRAZIL. Brazil je dramedija sa elementima mjuzikla. Naslov filma dolazi od čuvene pesme Bejbi Dol koja je predstavljala Jugoslaviju na Evroviziji 1991. Ovo je bio poslednji nastup SFRJ na Eurosongu, pred početak raspada. Iako je bila poslednja na listi, pesma je i dalje veliki širom raspadnute zemlje.
Takođe, počinjem montažu dokumentarnog filma RUPA koji prati u paralelnim obzervacijama površinski kop rudničkog basena Kostolac i arheološko iskopavanje rimskog grada Viminacijuma koje se nalazi odmah pored. Dok se u ogromnom površinskom kopu intenzivno iskopava ugalj, grupa arheologa pored njega polako otkriva drevni rimski grad.
Foto: Promo
