FM42: Kako si se zaljubila u muziku Tine Turner i šta te je inspirisalo da napraviš bend “Golden Tina”?
Muzika Tine Turner nije nešto što se jednostavno sluša – to je energija koja te obuzme, probudi u tebi strast i učini da osećaš svaku otpevanu reč. Prvi put kada sam čula njen glas, znala sam da je posebna. Ali kada sam je videla kako nastupa, kako sa tolikom snagom, emocijom i neustrašivošću dominira scenom – tada sam shvatila da je mnogo više od muzičarke. Njena energija, sirova emocija u glasu i neverovatna scenska pojava bile su nešto što me je odmah privuklo. Odrasla sam slušajući njene hitove, a svaki put kada bih videla njen nastup, imala sam osećaj da gledam čistu snagu, ženu koja je uprkos svemu ostala svoja. Postala je moj uzor, neko ko pokazuje da se snagom volje, harizmom i radom može osvojiti ceo svet.
Ideja za bend “Golden Tina – Tribute To Tina Turner” došla je spontano, ali s jasnom vizijom. Jedan od glavnih okidača za to bilo je što su mi ljudi često govorili da ih glasom i pokretom podsećam na nju, pa čak i građom, konstitucijom. Takođe, kada sam na nastupima pevala “The Best”, uvek su svi vadili telefone da snimaju moje izvođenje, a isti je slučaj bio i sa drugim njenim pesmama. To su i ljudi iz publike često prilazili da mi kažu, da bi trebalo da pevam više pesama od Tine.
Sve se posložilo, tako da sam došla na ideju da njenu muziku i energiju prenesem publici na način koji nije puko imitiranje, već slavljenje njenog duha i onoga što je predstavljala. Bend nije samo tribute, a isto važi i za simfonijsko izdanje našeg nastupa, on je omaž, ljubavno pismo njenoj genijalnosti. Kada sam u ulozi Tine, osećam se kao da kroz mene prolazi deo njene energije, i to je nešto što me ispunjava i nosi svaki put kada izađem na scenu. Svaki koncert je za mene više od pevanja – to je transformacija, to je prenošenje njene snage, slobode i energije ljudima koji vole njenu muziku isto koliko i ja.
FM42: Koje aspekte Tininog stila najviše voliš da oživiš u svojim nastupima?
Tina nije bila “samo” pevačica, već prava scenska zver. Ono što najviše volim i što nastojim da prenesem jeste njena sirova energija. Ona se nije samo kretala po sceni, ona ju je posedovala. Njeni pokreti, način na koji komunicira s publikom, način na koji njena emocija dolazi do izražaja u svakoj pesmi – to su elementi koje volim da oživim.
Naravno, tu su i kostimi – prepoznatljive šljokičaste mini haljine, resice koje prate svaki pokret i daju dodatnu dozu dinamike, visoke potpetice u kojima je bila sigurna na sceni, kao i njena karakteristična frizura. Ali ono najvažnije što se trudim da prenesem nije spoljašnji izgled, već onaj unutrašnji plamen koji ju je činilo nezaustavljivom. Tinin stil je bio jedinstven spoj moći, senzualnosti i autentičnosti. Kada pevam “Proud Mary”, “The Best” ili bilo koju drugu njenu pesmu, nije dovoljno samo da se to otpeva – to mora da eksplodira iz mene, moram da verujem u svaku reč, svaki pokret.
Tina je imala savršen spoj ženstvenosti i rock’n’roll duha, a u neku ruku i modna ikona, i to sve volim da prenesem kroz svoj stajling i scenski nastup.
FM42: Da li je bilo izazova u savladavanju njenog jedinstvenog vokalnog stila i energičnih nastupa?
Ogroman je izazov pevati kao Tina Tarner. Ona nije samo imala specifičan, hrapav i moćan glas, već je svaki ton nosio emociju. Njena interpretacija bila je potpuno autentična, sirova, iskrena – i to se ne može odglumiti, mora se osetiti. Njen način pevanja nije samo tehnika – već je proživljen, pun bola, strasti i snage.
Kako sam koloraturni sopran, moj glas je prirodno drugačiji od njenog, pa sam tražila način da postignem sličan efekat, a da ne izgubim svoj glasovni identitet. To je zahtevalo dosta rada, tehniku kojom mogu da kontrolišem boju glasa i vežbanje da bi taj “peščani” ton bio prirodan, a ne forsiran, kako ne bih ugrozila svoj vokal.
Drugi izazov je fizička sprema. Pevam punim glasom dok istovremeno izvodim energične koreografije i potpuno dajem sebe publici. Potrebno je mnogo kondicije i rada da bi se postigao taj nivo performansa. Tina je bila neverovatno izdržljiva – pevala je i igrala punom snagom tokom celog nastupa. To zahteva ozbiljan trening. Zato sam pročestila fizičke pripreme, personalne treninge, jogu i vežbe disanja, kao i ples, kako bih mogla da izdržim takav tempo.
Najteže mi je zapravo bilo da pronađem balans između svoje interpretacije i njenog prepoznatljivog stila. Nisam želela da budem samo kopija, već da sačuvam njen duh kroz sopstveni izraz. Ljudi koji dolaze na naše koncerte tvrde da sam uspela u tome.
FM42: Kako se pripremaš za nastup? Da li sama osmišljavaš stajlinge za nastupe?
Pripreme za nastup počinju danima unapred, i to ne samo u fizičkom smislu, već i mentalno. Svaki nastup je energetski intenzivan, a želim da se osećam maksimalno spremno kako bih publici dala sve od sebe. Proučavam svaki detalj, radim na energiji, razmišljam o publici koja će biti tu, načinu na koji ću tokom nastupa komunicirati sa njima. Trudim se da svaki nastup bude poseban i drugačiji, da ne bude puko izvođenje pesama, već pravo muzičko putovanje kroz Tininu karijeru. Mnogo volim i da siđem u publiku, čak i protrčim makar ispred bine, to ljude uvek oduševi, a i ja se fenomenalno provedem plešući sa njima.
Što se tiče stajlinga, veoma mi je važno da budem verna Tininom imidžu, ali da dodam i nešto svoje. Inspiraciju, naravno, pronalazim u njenim legendarnim kombinacijama. Sarađujem sa kreatorima i stilistima, ali često i sama osmišljavam kako želim da izgleda određeni outfit. Resice, šljokice, ogrtači, visoke potpetice – sve to doprinosi scenskoj magiji. Recimo, visoke štikle menjaju način na koji se krećem i doprinose ženstvenosti i moći, a opet, moraju biti stabilne jer su njeni nastupi bili sve samo ne statični!
Ipak, najvažniji deo pripreme za nastup je emotivno povezivanje sa pesmama, bendom i publikom. Svaka pesma nosi priču, a i ceo šou kao celina, i ako ja osetim i doživim pesme, to ću preneti i publici.
FM42: Da li imaš neku posebnu povezanost sa njenim pesmama i koji album ti je omiljen?
“Private Dancer” je album koji mi je posebno drag, jer predstavlja prekretnicu u njenoj karijeri i priča o ženi koja se ponovo uzdigla iz pepela. Pesma koju najviše volim da pevam je “We Don’t Need Another Hero”. Ima nešto neverovatno snažno u njenom vokalu i u poruci te pesme – oseća se borba, snaga i neuništiva volja. Takođe, dobila sam i dosta komentara da tu pesmu najbolje pevam od svih njenih pesama, da mi najbolje leži, ali da se baš tokom te numere mnogi naježe.
FM42: Kako publika reaguje na tvoje nastupe?
Publika reaguje fantastično! Tina ima verne fanove širom sveta, a kada izvedemo njene pesme, oseća se ta posebna energija među ljudima. Ples, pevanje iz sveg glasa, suze radosnice – sve to doživljavamo na našim koncertima. Najlepši momenti su kada priđu i kažu: “Imao/la sam osećaj kao da je ona tu!”. To je za mene najveći kompliment.
Kada vidim osmehe, suze, ples i nevrovatnu energiju ljudi koji pevaju svaku reč sa nama, znam da radimo pravu stvar. Jedan čovek iz Slovenije zbog straha od letenja avionom nije otišao na Tinin poslednji koncert, a mnogo ju je voleo. Kada me je video i čuo, bukvalno se rasplakao od sreće. Ništa emotivnije nisam doživela na nastupima od toga.
FM42: Kakvi su ti dalji planovi?
Moj cilj je da naš sedmočlani bend “Golden Tina – Tribute To Tina Turner” postane prepoznatljiv brend, ne samo kod nas i u regionu, već i internacionalno. Već imamo zakazane nastupe, ali želimo još veće scene, još duže turneje i kvalitetne saradnje sa muzičarima koji dele istu strast prema Tininom nasleđu.
Takođe, razmišljam o snimanju još autorskih pesama, ali i objavljivanju onih koje sam dosad snimila. Ima ih oko tri, ali čekam pravi momenat i da snimim spotove za njih. Osim toga, ne vidim da je sada trenutak za objavljivanje nove muzike u našem društvu, barem se tako ja osećam.
Naravno, i dalje radim i na drugim projektima, od kojih mi je omiljen moj sastav “Playade”, čija su osnova harfa i vokal, a gde imamo i proširenje uz kontrabas, perkusije, i razne druge instrumente i varijante. Sa ovom grupom pripremam isto mnogo zanimljivih iznenađenja, samo da se atmosfera u društvu popravi. Uključena sam i u nekoliko drugih tribute i simfonijskih projekata, pevam i kao lead, ali i prateći vokal i u studijskim snimanjima. Sve u svemu, iako sam završila novinarstvo i komunikologiju na Fakultetu političkih nauka i master studije filmske i televizijske produkcije na Fakultetu dramskih umetnosti, muzika je moja najveća strast i ljubav.
Pored svega što trenutno radim, želim i da nastavim da rastem kao muzički izvođač i istražujem nove muzičke pravce i stvaram muziku koja će da traje dugo dugo.
Moraću i da poradim i na onome što je Tina odlično rekla: “You must love and live life as though you have nothing to lose!”
Naslovna Foto: Tijana Janković-Jevrić (Miss Stills Photography)
