Posle više od decenije tišine, Aleksandar Stojković se vraća na muzičku scenu sa novim projektom „Još gori“, ali bez potrebe da bilo šta dokazuje ni sebi, ni drugima. U razgovoru za Fashionmag42.com govori o promenama koje su se dogodile gotovo neprimetno, o periodu bez muzike koji mu je doneo mir, kao i o potrebi da i dalje postavlja ista, možda još važnija pitanja o svetu koji nas oblikuje. Između intimnih prostora i angažovanih tema, novi početak zvuči poznato, ali dovoljno drugačije da ima smisla.
FM42: Posle više od decenije pauze vraćate se na scenu sa novim bendom Još gori. Šta se u međuvremenu promenilo u vama kao autoru i umetniku?
A.S: Nisam siguran da se bilo šta radikalno promenilo, više se radi o nijansama, npr. ista gitara, nove žice i drugi štim. Sve je to tu negde, ali ipak dovoljno drugačije da ima smisla. Plus, proveo sam par godina bez muzike i pisanja, bez jurnjave vinila, diskova, novih bendova. Sad znam da mogu bez svega toga, što je, iako možda zvuči kontradiktorno, umirujuće.
FM42: Vaš prethodni bend Goribor bio je poznat po snažnim i često mračnim društvenim komentarima. Da li će i nova muzika nastaviti tu liniju ili sada imate drugačiju perspektivu?
A. S: Stvari su se tako posložile da sam od starta težio angažovanoj muzici, isto takvim piscima, filmovima. Rađamo se u već stvorenoj konstrukciji, u sistemu i, kao što vidimo, sistemi se lako okrenu protiv nas, naše prirode, potrebe. Kome odgovara da radi 10 sati posao koji mrzi? To je najbanalniji primer, a pokriva ogroman procenat populacije. Meni su ta pitanja zanimljiva.
FM42: Premijera projekta održana je u Galerija New Moment u intimnoj atmosferi. Zašto vam je bilo važno da novo poglavlje počne upravo u takvom prostoru, a ne na klasičnoj koncertnoj sceni?
A. S: Koncerti slede krajem meseca, a Lazar iz Galerije nam pomaže da pokrenemo celu priču. Dugo nisam bio tu… Pošto smo uslovljeni i navučeni na loše primere i vesti, evo jedne lepe situacije. Srđan iz Novog Sada, iz Bulevarbooksa, gde sviramo 20. i 21.03, i Lazar sami su pokrenuli pitanje svirke. Poslao sam uživo snimak, njih dvojica su reagovali i eto, posle šest meseci, tu smo na korak do koncerata.
FM42: Rekli ste da ovaj period doživljavate kao „još bolji“ od vremena kada je nastajao Goribor. Šta je danas drugačije u vašem ličnom životu, ali i na muzičkoj sceni?
A. S: To još bolji upalo je više kao štos ali i ne. Naime, ne znam da li to i danas muzičari govore, ranije bi standardni odgovor na pitanje o novom projektu, albumu, bio „Nešto najbolje do sad.“ U neku ruku, to je razumljivo, zašto bi radio lošiji album? U mom slučaju, kao što sam naveo u prvom odgovru, bolje je to što sam sve u svemu mirniji, znam koji su dosezi muzike, ali još bitnije, koji su limiti.
FM42: Gde vidite mesto rok muzike danas?
A. S: Kao i uvek, u mom slučaju, to je u sobi, dok se vozim, kad radim nešto bez puno razmisljanja. Čitam o zvučnicima, čitam o pojačalima. Gitare, pedale, miksete…to je rok muzika za mene danas.
FM42: Prvi koncert u beogradskom klubu Karmakoma rasprodat je gotovo odmah. Da li vas je to iznenadilo i kako tumačite interesovanje publike posle tolikog vremena?
A. S: Da, to je zaista lepa vest. Želim da se zahvalim i poručim publici da čemo svirati manje, u intimnijim prostorima, zato što ovaj materijal to traži. Ne bih sad ništa analizirao, idemo dan po dan, koncert po koncert.
FM42: Novi bend nosi naziv „Još gori“, koji zvuči pomalo provokativno. Da li je to ironija, komentar vremena u kojem živimo ili neka vrsta umetničkog manifesta?
A. S: Tu negde u vašem pitanju je i odgovor, neka svako protumači kako želi i uzme po potrebi. Ja se u to neću mešati i neću nikom ništa zabranjivati.
