Violeta Aleksić rođena je 1974. godine u Preveštu kod Rekovca, a piše od svoje 15 godine. Već 24 godine živi i stvara u Švajcarskoj i aktivno sarađuje sa svojim kolegama u matici i u rasejanju.
Svoju prvu zbirku pesama „Negde u mojoj pesmi” sa urednikom Slavkom Ćelapom izdala je 2011. godine. Iste godine u štampu ulazi njena druga zbirka pesama „Život je čudan momak”. Godinu dana kasnije objavljena je treća, “neplanirana” zbirka „Nisi ti meni bilo ko”, koja je više puta doštampavana, a objavljena je i na romskom jeziku. Četvrta zbirka poezije Violete Aeksić je „Kada se hrabrost odrobija”. Objavila je i roman „U tvojim godinama” i knjige proze „Ako me razumeš” i „Dan kada se bre vratilo kući” (njena prva knjiga kratkih priča).
Neka od njenih dela prevedena su na nemački i romski jezik. Redovni je učesnik književnih i drugih kulturnih programa, uključujući i promocije knjiga u Srbiji, Švajcarskoj, našem regionu i rasejanju. Aktivno se bavi humanitarnim i društvenim radom u voše udruženja u Švajcarskoj.
Izveštač je emisije Radio Beograda “Večeras zajedno”, imala je svoju rubriki “Horizonti” u emisiji “Iz prvog reda”, na talasima Radio Novosti, a bila je voditelj i zamenik urednika srpskog radija “Mladost” u Švajcarskoj. Saradnik je RTK2 – srpske televizije na Kosovu i Metohiji i RTS-a.Danas je zajedno sa Tanjom Radojević urednik emisije RADIO KRUG, koja se emituje tri puta nedeljno na švajcarskom radiju Kanal K, medijskoj kući koja traje 35. godina.
Od 2011. Violeta Aleksić je redvoni učesnik na Međunarodnom sajmu knjiga u Beogradu. Godine 2013. postaje član Udruženja književnika Srbije, 2014. član Udruženja srpskih pisaca Švajcarske, pa Udruženja “Sedmica” iz Frankfurta i Udruženja “Milutin Milanković” iz Beograda.Godine 2023. bila je učesnik na Danima literature grada Soloturna u Švajcarskoj.U nacionalnoj biblioteci Švajcarske takođe se nalaze njeni radovi.
Temnićki natpis po kome nosi ime nagrada koju je nedavno dobila, predstavlja jedan od najstarijih ćiriličkih natpisa i spomenika staroslovenske pismenosti na Balkanskom poluostrvu, koji se odlikuje lepotom uklesanih slova. Datiran je na kraj X ili početak XI veka. Pronađen je 1910. godine u Gornjem Katunu kod Varvarina, a danas je deo arheološke zbirke Narodnog muzeja u Beogradu.
Manifestacija koja po svom karakteru i bogatom programu nadmašuje mnoge skupove sličnog karaktera u Srbiji, ali i regionu, „Dani kulture i istorije Temnića i Levča“, posvećena negovanju očuvanju tradicije i kulture dva šumadijska regiona, Temnića i Levča. Ove godine je održana po četvrti put, 20. i 21. jula, u Gornjem Krčinu, Donjem Krčinu i Karanovcu.
Organizator ove kulturne, istorijske i edukativne manifestacije je KPSD “Budućnost.
Priznanje pod nazivom “Putovođa kulture Levča i Temnića”, namenjeno osobi koja je u prethodnom periodu doprinela promociji ovog kraja, uručeno je muzičkom umetniku i kompozitoru Saši Vasiću, poreklom iz Bačine, dok je nagradu za književno stvaralaštvo “Temnićki natpis” dobila književnica Violeta Aleksić iz Prevešta. Manifestacija koja neguje kulturu i tradiciju ovog dela Šumadije od prošle godine je dvodnevna.
MAG42: Dobitnica ste ovogodišnje nagrade za književno stvaralaštvo “ Temnićki natpis”. Kakav je osećaj dobiti nagradu iz rodnog kraja?
– Pre nego što odgovorim na ovo pitanje, moram reći da sam izuzetno srećna što ovakve manifestacije postoje u mom zavičaju, koje prepoznaju stvaralaštvo i nas koji već godinama ne živimo u svom rodnom kraju. Svest o kulturi čuvanja je veoma važna, na taj način prkosimo zaboravu, dajemo podstrek stvaralaštvu koje će kasnije biti temelj i novim izdancima kulturnog zalaganja.Vest o nagradi me je zatekla na Ciriškom aerodromu. Bojan Marinković, koji je inače deo cele organizacije pomenute manifestacije, obavestio me je i objasnio o čemu se radi. Bila sam iznenađena, počastvovana i ponosna. Nije mala stvar biti dobitnik ovakve nagrade, pogotovo kada pričamo o «Temnićkom natpisu», najstarijem ćiriličnom natpisu, i pogotovo kada ta nagrada dolazi iz zavičaja – to ima posebnu težinu i veoma važno mesto u srcu. Osećaj nakon svega je velika radost, zahvalnost i, ponavljam, čast i ponos.
MAG42: Da li ste oduvek znali da je poezija vaša prva ljubav i da će ona odrediti vaš dalji put stvaralaštva?
– Moje dve najveće ljubavi jesu poezija i radio.Ali sama ljubav nije dovoljna da se stvari same od sebe dese u životu.Imala sam sreću da sam od malih nogu usmeravana u svet umetnosti i društvenog rada, jako je važno kada porodica izgradi jasne temelje u odrastanju svojih potomaka.Kasnije se dese i jasni putanje na kojima ta ljubav prepozna znakove pored puta.Doduše moram reći, da je tadašnji školski sistem forsirao čitanje kroz školsku lektiru gde se sama ljubav prema književnosti još više budila.Kontinuirano čitanje stvara potencijalnog pisca, novinara pogotovu kada govorimo o proznom tekstu.No ruku na srce, poezija jeste stvar talenta i kao što znamo najlepši literarni iskaz u kratkoj formi.Ko to ume da prikaže mora da ima veze sa genetskom pričom i darom koji je stavljen u kolevku pre svih početaka.Ja iskreno i pored te velike ljubavi, do danas nisam smela da se nazovem pesnikom, književnikom.Prosto sam zapisivala trenutke, u tim redovima su ljudi prepoznali sebe i to je cela priča.Sve to mi je pomoglo da shvatim koliko smo mi jedinstveni po na osob ali opet i te kako mali.Naša misija, kad kažem naša, mislim na stvaraoce, kreativce i informativce je po meni ostaviti iza sebe poruku koja će u budućim naraštajima probuditi svest i hrabrost za dalje.
MAG42: Iza sebe imate brojne naslove. Koji vam je do sada najdraži i šta je to što vas najviše inspiriše?
– Kada bih vratila vreme u nazad to verovatno ne bi bilo tako, ne bih sigurno sve stavila u knjige i bilo bi manje naslova.Život je napisao svoj redosled ipak i to je tako bilo, sećam se da je moj urednik Stevan Krstec Starčinski imao ozbiljne muke da mi objasni neke stvari, i ako me je iko naučio šta je u stvari bitno u svetu književnosti to je on. Svaka knjiga je opisala važne “utakmice” i manje važno “poluvreme” mog života pa je s toga svaka od njih meni draga.Slučaj je hteo da najčitanija knjiga bude zborka poezije “Nisi ti meni bilo ko” koja je doživela pet izdanja i jedan prevod na romski jezik. Neplanirano – planirana knjiga koja je te 2013. godine urađena kao poklon mom ocu za rođendan, danas je mnogo više od poklona. To je zapis ljubavi, poštovanja i razumevanja. Tata već dve godine nije sa nama, ali sam sigurna da sve ovo posmatra sa nekog oblaka i da je veoma ponosan na meine. Tako da ću na vaše pitanje odgovoriti naslovom »Nisi ti meni bilo ko».A inspiracija sve oko nas, i stigne nas svuda…Šta želim reći još, Trenutna tema mojih interesovanja je prikupljanje dosadašnjih radova, nastalih u protekle tri godine. Želim da konačno uradim naslov koji je trebao da ugleda svetlost dana i pre pandemije koja nas je, na neki način, sve usporila. Pored knjige uz to bi išao i zvučni zapis uz muzičku pratnju, urađen na moju veliku radost sa jednim od najvećih imena naše muzičke scene, a to je zasigurno Kokan Dimuševski.
MAG42: Kava je književna scena u Srbiji i da li možemo da vas sretnemo na Sajmu knjiga i kako do vaših naslova ?
– I dalje mislim da smo država koja ima dobre pisce.Imali smo od koga učiti.Šta odavno više ne postoji to je književna kritika.U današnje vreme svako može da postane književnik.Najezda motivacionih “učitelja” sa društvenih mreža spretno koristi trenutak da podvali čitaocu namensku priču.Neko bi rekao , vreme se menja i sve ide u skladu sa promenama, mislim da nije tako.Nije se promenilo vreme već ljudi, koji svesno brišu kvalitetnu lektiru da bi napravili mesta za prosečnost.Takođe me jako pogađa što upravo književna scena u Srbiji zaboravlja na svoje stvaraoce u rasejanju koje je vrlo aktivno.
Ako uzmemo u obzir da neka literaturna društva u Švajcarskoj broje skoro dve decenije postojanja u kontinuitetu, to objašnjava svest naših književnika o očuvanju identiteta svog naroda, ali i gradnji mostova prijateljstava među drugim narodima koje susrećemo na brojnim manifestacijama koje čuvaju pisanu reč. Mnogi od nas u preveli svoja dela na druge jezike, što govori upravo o upoznavanju i preoznavanju.
Veoma važno je svako učešće naših stvaralaca na književnim manifestacijama sa veknovnom tradicijom u zemljama u kojima žive. Prošle godine i sama sam bila učesnik Literarturnih dana grada Soloturna. Bilo mi je drago što su ljudi koje nisam poznavala primetili moj rad i angažovanje u Švajcarskoj i odlučili da čuju na velikoj sceni šta to imam da kažem. Za men je to bilo jedno posebno iskustvo koje će se jednog dan apričati unucima. Ovakvih slučajeva je mnogo kako u Švajcarskoj tako i u svetu. Naši stvaraoci su najveći neimari kulturoloških mostova koji crtaju najlepše krugove umetnosti.
Žao mi je što ne postoji više sluha upravo na tu temu. Imam osećaj da današnja književna scena u Srbiji zaboravlja na nas «tamo daleko».Već godinama sam član Udruženja književnika Srbije, i zaboli me koliko se malo baš u tom društvu obraća pažnja na članove iz rasejanja. I to nije samo slučaj sa ovim udruženjem. Mogla bih i više na tu temu, ali na posletku uvek postoje ljudi koji cene ono što radimo i dok je tako, dobro je.
A što se sajma knjiga u Beogradu tiče, učesnik sam istog od 2010. godine.Tako da se retko desi da me nema na štandu Kreativne radionice Balkan koja i jeste moja izdavačka kuća gde se i mogu naći sva moja izdanja. Zahvaljujući vrednom timu te izdavačke kuće moje knjige se mogu naći u 60.biblioteka širom Srbije kao u knjižarama Delfi i Vulkan.
MAG42: Urednica ste i osnivač radio KRUGA u Švajcarskoj koji uskoro proslavlja šesti rođendan. Kako je sve počelo i šta sada možemo da očekujemo i da li će biti nekih noviteta?
– Nakon dugogodišnjeg rada u mnogim radiskim redakcijama, ideja se rodila leta 2018. godine.Idejni tvorci KRUGA smo Tanja Radojević i ja. Hteli smo da stvorimo priču po uzoru na emisije koje smo slušali nekad na Radio Beogradu, koje će govoriti o umetnosti kroz jedan malo drugačiji ton.Živi program, mnogo gostiju iz sveta umetnosti, istorije i kulture.Podršku nam je prvi dao Zoran Modli a nakon njega krenula je salva podrške u vidu video snimaka od samog vrha umetničke scene. Kanal K, medijska kuća koja traje preko 35. godina, prepoznala je našu misiju, i eto 16. septembra zavrteli smo RADIO KRUG.Bliži se šesti rođendan našeg Radija Krug i kada pogledam koliko je ljudi prošlo kroz etar Kanala K, mnogo sam ponosna na ceo tim naše redakcije. Nije mala stvar na radiju sa regionalnom frekvencijom dobiti tri emisije na maternjem jeziku nedeljno. Trudili smo se da posvećenim radom pokažemo koliko nam je važno napraviti inetrakciju među narodima.
MAG42: Vaša poruka čitaocima Fashionmag42 je…
– Važno je ostati veran sebi, ne zaboraviti nikada svoje korene, svoj jezik, svoje snove.Postaviti sebi ciljeve i čitati dobro znakove pored puta.Okružite se ljudima koji imaju slična interesovanja, učite svaki dan i od mlađih ljudi, imamo divnu decu koja imaju nove ideje, njihov elan inaše iskustvo mogu čuda da naprave. Jer na kraju krajeva, sve ovo što radimo i jeste amanet koji ostavljamo njima, da ne zaborave, da proslede i zapamte ko smo.
Hvala vama na vremenu i pozivu na ovaj razgovor, drago mi je da podržavate naše ljude u svetu, kretaivnom razmenom umetničkih grupa možemo mnogo više iz kruga, o krugu, u krug.
