Ove godine smo izabrani od strane Short Waves film festivala u Poznanu, u Poljskoj u program „Best of ten“ kao jedan od deset najinteresantnijih festivala kratkog filma u Evropi.
FM42:. Maja Šuša i Jovan Jelisavčić su osnivači internacionalnog festivala kratkog igranog filma u Bajinoj Bašti. Koliko je festival doprineo razvitku komunikacije između glumaca i reditelja?
Maja: Uh, pa to nikako ne možemo da tvrdimo. Mi smo odlučili da se bavimo kratkim igranim filmom, jer smo pre svega oboje glumci. Osećali smo da ne postoji prostor za mlade autore i njihove radove i da bi bilo važno da se tako nešto napravi. Glumcu je teško bez dobrog reditelja i obrnuto, pa je prirodno da je to jedna od najvažnijih relacija kada je u pitanju igrani film i da od nje mnogo toga zavisi.
Jovan: Pored toga što su filmovi isključivo igrani, mi potenciramo da na neki način u svakom od filmova koje prikažemo bude primetan kvalitetan zajednički rad reditelja i glumaca. A možda je i lepše koristiti tu reč “komunikacija”, jer zapravo svi filmovi nastaju u komunikaciji velikog broja ljudi, a kasnije nastavljaju da komuniciraju sa publikom i tako u krug. Mislim da festival definitivno na neki način utiče na to da se ljudi bolje upoznaju, zbliže pa na kraju i potencijalno uđu u neki budući projekat zajedno.
FM42: Pored takmičarskog dela, festivalski program prate i edukativne radionice. Na koji način ste osmišljavali program?
Maja: Potreba za edukativnim programom se pokazala od samog početka. Mladi u Bajinoj Bašti nemaju gde da se susretnu sa filmskom edukacijom, a vrlo su zainteresovani i posvećeni, tako da se iz godine u godinu edukativni program razvija, širimo njegove sadržaje i trudimo se da otvorimo nove prostore za te mlade ljude. Sve radionice organizuje i osmišljava naša koordinatorka edukativnog programa Maša Seničić, u saradnji sa organizacijom Filmkultura, koja se bavi edukacijom u oblasti audiovizuelne kulture i umetnosti.
Jovan: Edukativni program je za nas veoma bitan segment festivala. Takve stvari se u provinciji ne događaju često i zato je dragoceno što deca koja rastu i idu u školu tamo imaju priliku da prođu kroz te radionice i saznaju nešto o filmu mnogo ranije nego što sam recimo ja imao priliku da spoznam. Sa njima rade profesionalci, ljudi koji se veoma pažljivo bave programima za najmlađe i kroz niz programa dolaze do sjajnih rezultata. Mi smo veoma ponosni na Mašin „Kritični kamp“, koji uključuje srednjoškolce širom Srbije, pilot izdanje je imao na prošlogodišnjem Bašta festu, dok je ove godine već postavljen kao manifestacija koja svoje trajanje i program sprovodi kroz nekoliko festivala u Srbiji. Mi ih i ove godine čekamo u Bašti i sa pažnjom ćemo pratiti njihove filmske kritike.
FM42: Da li ste ispunili vaša očekivanja i kakvi su komentari iz vašeg okruženja?
Jovan: Moja očekivanja su ispunjena još nakon prvog festivala, jer su bila skromna, a ono što sam dobio zauzvrat je bilo sasvim dovoljno da mi bude jasno da je vreme za posao. Sada je od očekivanja mnogo važnija odgovornost koju smo prihvatili samim osnivanjem festivala. Ponekad nije nimalo lako doneti odluku koji korak da se preduzme, ali ipak mora da se prelomi objektivno i razumno. Festival raste već pet godina i siguran sam da nam je svima želja da uspemo da ga načinimo važnim u okvirima njegovog delovanja.
Maja: Upravo to, festival raste van naših očekivanja i mislim da nas je uveliko prešišao. Sada je najvažnije da ga stignemo u korak i pratimo njegov rast i razvoj, a ostanemo pri onome šta je Bašta fest i verni svojoj inicijalnoj ideji. Komentari su ohrabrujući, ljudi vole festival i mnogo mu se raduju. Ipak najvažnije je što su svi oko nas spremni da pomognu i da ti komentari budu korisni i produktivni.
FM42: Pored vas osnivača, ko još čini tim festivala?
Maja: Jako je zanimljivo kako se tim širio, ljudi su se priključivali vrlo spontano i vremenom se definisalo šta ko najbolje radi. Na početku smo svi radili sve ili u prevodu „ko je šta stigao“, a sada smo već mnogo organizovaniji. Nema drugog načina nego da svakog od ovih važnih ljudi za festival ne pomenem lično: selektor Nikola Ljuca, Maša Seničić, Milica Milosavljević, Slaven Došlo, Nemanja Veselinović, Aleksandar Karaulić, Martina Krivokapić, Vladimir Đurić, Ana Kostić, Dunja Jovanović, Jovana Jankov, Stefan Saveski, Tijana Drakulić, Boško Vujić, Branko Mijanović, a na sve to i veoma važan foto i video tim bez kojeg nikada ne bismo mogli da prenesemo dalje tu festivalsku magiju.
Jovan: Članovi tima su mladi ljudi i uglavnom su iz sveta filma. Tu su glumci, reditelji, producenti, dramaturzi, montažeri, snimatelji, tonci, scenci, arhitekte, dj-evi, ljudi iz Bajine Bašte koji takođe imaju iskustva sa našim poslom. Tim se stvarao polako i svako ima neku svoju priču i razlog zašto se i kako priključio festivalu. Lepo je napomenuti da su skoro svi prvo bili kao gosti i proživeli festival, a onda se naknadno (ili tokom samog festivala) uključivali u njegovu organizaciju. Ma oni su divni, snažni ljudi, puni volje i ljubavi.
FM42: Ovo je peti Bašta fest po redu. Šta je po vama najveći uspeh festivala?
Jovan: To što je za veoma kratko vreme postao jedan od najrelevantinijih festivala kratkog igranog filma u zemlji i što uspeva da sve više zainteresuje internacionalne filmadžije i festivale, a sve to samo impresijama koje odavde odnesu gosti i učesnici festivala u svoje zemlje.
Maja: Ove godine smo izabrani od strane Short Waves film festivala u Poznanu, u Poljskoj u program „Best of ten“ kao jedan od deset najinteresantnijih festivala kratkog filma u Evropi. Verovatno bi to trebalo da se vodi kao najveći uspeh, ali meni ipak najviše znače osmesi, zagrljaji i neverovatna energija koja se dogodi na svakom festivalu. Znači mi kad čujem kako ljudi pričaju o Bašta festu, koliko je to našoj generaciji važno.
