FM42: Divna, kada ste zakoračili u vintage svet?
Zakoračila sam u vintage svet još u najranijim tinejdjerskim godinama. Precizno, kada sam se preselila iz mog grada rodjenja, Verona, gde sam provela 13 godina, u Modeni, mali, kulturni slatki grad blizu Bologne, poznat po Pavarottiju, aceto balsamico, Parmiggiano Reggiano i tortellini. Moj ulaz u čarobnom vintage svetu je bio omogućen brojnim vintage shopovima i buvljacima koje sam po prvi put otkrila baš u Modeni i Bologni. Takva mesta su mi omogućavali da nadjem posebne i unikatne komade, gde dah povesti mode, punk i glamour su bili cheek to cheek, kao u nekom ludom fashion lunaparku! Osim toga, osobito na buvljacima, pošto u vintage shopovima se znaju naći i vrlo skupoceni i luksuzni fashion komadi, barem u italiji, cene su bile više nego pristupačne, i to nije bio mali detalj. Već od puberteta me jako smetala činjenica da su se neki ljudi pravili samo zbog potrošenih para šta nose na sebi, to mi se činilo jako vulgarno i totalno ne-elegantno. Da budem jasnija – problem nije nikako u tome da se troše pare za odjeću – svako je slobodan raditi što hoće sa svojim novčanikom, dapače! Ono šta me najvise smetalo, a i dan danas me smetucka, je bilo viditi osobe bez ikakvog stila sta na sebi samo gomilaju vizibilne brendove. A vintage svet odjeće je nešto baš stvoreno za recimo kreativnije i slobodnije duše, a ne za opsjednutima novim prolaznim trendovima šta nam svet fast fashiona stalno izbacuje sa brzinom svetla!
FM42: Znamo da ste rodjeni u Veroni. Odakle zapravo vučete korene?
Rodjena u gradu Julije i Romea, sa strane oca imam korijene u Venezi i Dalmaciji, preciznije u mediteranskom Splitu, a sa strane majke u mom voljenom Beogradu.
FM42: Gde pronalazite odevne komade za vašu prodavnicu?
Odevne komade skupljam za svoju kolekciju… Na bilo koji način! To je jako dinamična i interesantna strana ovog posla. Uz familijarnih “ostavština” – moja majka je oduvek bila, a i još je, super ljubiteljica lepe odeće i obuće – imam svoje omiljene kontakte i mesta, osobito u Italiji, Njemačkoj i Francuskoj. Tako da čim otputujem negde, jedna od prvih stvari na koju se bacam je takozvani “vintage hunting” – od buvljaka, do bilo kojih second handova, vintage shopova, privatnih kontakta, online kontakti. Osim preko putovanja, istražujem konstantno po dućanima i buvljacima, osim online i preko specifičnih aplikacija, naravno. Neki put padnu i odlične zamene, ili mi prijatelji ili poznanici ostave nešto vintage šta više ne nose naravno, posle moje “stroge” selekcije. Nema neko pravilo, osim da selektiram pažljivo svu robu i uzimam samo komade šta bi i sama obukla. Možda to nije najprofitabilniji način, ali je jedini sa kojim uspevam da funkcionišem i da se osećam ispunjena. Jer vintage nije samo posao, nego je velika strast koja postane svakodnevna, kao neka inijekcija adrenalina. Strast, redovno ućenje i istraživanje, fizički posao je, itekako, verujte mi, radoznalost, upornost i dinamičnost mislim da su ključevi tog karizmatičnog sveta.
FM42: Koliko se vintage odevni predmeti razlikuju od “nove garderobe”?
Vintage odevni predmeti se razlikuju od “nove garderobe” zbog dve karakteristike: kvalitet materijala i krojeva. To se naravno odnosi na razliku izmedju kvalitetne vintage odjeće i nove odjeće koju si mogu ekonomski priuštiti većinu ljudi (tkz ˝High Street˝ brandovi). Na primer, već nekoliko zima je jednostavno bilo nemoguće naći po dućanima za dostupnu cenu vestu od 100% fine vune. Jel vam to izgleda normalno? A da ne govorimo o trapericama. Po svugde nylon neki u denimu. A ako nije neki elastan, onda se radi o super otrovnim i štetljivim bojama sa kojima produciraju sadašnje “medium cost” traperice. Etikete su industrijalno sašivene i često jako ružne, krojevski detalji se svode na nula ili na detalje koji možda se lepi čine oku ali, kad su odeveni, totalno se izgube.
FM42: Ko su vaši kupci?
Posto prodajem osobito online preko nekih aplikacija, mogu reći da mi je publika svetska i jako šarena, raznolika. Naravno, najviše kupca imam u italiji, a odmah poslje ovdje u Hrvatskoj, osobito izmedju Zagreba i Dalmacije. Posto imam dosta veliku ponudu, kod mene nadju nešto svi tipovi novčanika i godina. Nešto šta sigurno sve spaja je ljubav za posebne i kvalitetne komade iz prošlosti, naročito ako im je poznata neka njihova fascinantna priča. Jer i to je čarolija vintage-a: odjeća nije jednostavno “rabljena” (iako u nekim slučajevima čak i nije, to onda spada u takozvanoj kategoriji “New old stock”), nego ima u sebi energiju drugih života i priča, često vrlo zanimljivih što se više radi o finoj, luksuznoj vintage odjeći.
FM42: Kakvi su vam planovi za 2019.-tu?
Oh, planova ima za jos 9 života! Trenutno me jako puno pop up shop u centru Zagreba, “7ica”, u kojoj izlažem svoju kolekciju skupa sa selekcijom super poznatih Buried Clothes-a vintage komadima, ženski duo šta je pokrenuo “vintage scenu” u Zagrebu već pre skoro desetak godina i šta jos nudi Zagrebu i worldwide posebne dragulje. U budućim planovima, imam neke nove foto session šta ću biti više performansi nego fotografije. Volela bi najzad otvoriti svoj blog pod nadimkom “Italian Girl in Zagreb”. Priznajem da sam baš večeras otvorila account na WordPress-u, pa da vidimo da li će to ostati samo usamljeni account ili da li ću mu dati život! Takodjer bi htela da izvadim svoj Etsy shop iz hibernacije. Kao zadnji plan, volela bi da se pridružim Ani iz Buried Clothes-a beogradskoj vintage sceni, pa da i tamo organiziram sa njom koji evenat, iako mi se nekako čini da kod vas to treba još stvarno eksplodirati i većina njih ima puno predrasuda, kao šta i više prilika da nadje sama super vintage robu (imate bomba buvljake!) bez da je plati više “nekome drugome”… Ili se varam? To je pitanje za vas.
Linkovi za Facebook i Instagram
