FashionMag42 predstavlja mlade zvezde Maju Šušu i Slavena Došla

Maja: Baš rano, imala sam tri godine i gledala drugu decu na sceni u Pozorištancu “Puž” i pomislila kako i ja momentalno moram da budem tamo. Od tada nisam imala dileme čime želim da se bavim. Trenutno otkrivam i istražujem i druge pozicije u stvaranju filma ili radu na festivalima, ali bez obzira na to, gluma je moj primarni poziv u kome celim bićem osećam da treba da budem.

Slaven: Isto tako, u osnovnoj školi krenuo sam u dramsku sekciju u okviru Somborskog pozorišta i osvestio koliko me to zanima i intrigira, koliko se osećam prirodno i slobodno na sceni. Nekom se to saznanje desi pre ili kasnije, ali mislim da kada osetiš da treba da budeš glumac to osećanje drži i ne napušta, uz sva večna preispitivanja i dileme.

FM42: Pored toga što ste privatno jako bliski da li ste imali priliku da sarađujete zajedno?

Maja: Snimali smo dva kratka filma “Prioritet” Jovane Kovanović, koji tek pred sobom ima festivalski život i “Melanholični dron” Igora Simića, koji je bio na mnogim festivalima širom sveta, evo i uskoro na Festivalu autorskog filma u Beogradu u selekciji Hrabri Balkan. Čekamo da nastavimo rad na predstavi “Tri četvrtine” u Pozorištu mladih u Novom Sadu po tekstu Maše Seničić u režiji Momčila Miljkovića. A kako stvari stoje, neki zanimljivi i intrigantni projekti nas tek čekaju.

Slaven: Snimali smo i Vojnu akademiju, ali nismo imali scene zajedno. Stalno pričamo kako je samo pitanje trenutka kada će neko da nam pruži priliku da igramo zajedno i ponudi nam neki dobar tekst. Ali, uvek se te stvari nameste, verujem da će tako biti i u buduće.

Maja: Ali, svakako, nema ničeg lakšeg i lepšeg nego kad radiš sa nekim koga predobro poznaješ i imaš veliku bliskost. Mislim da se dobro dopunjujemo i kritični smo jedno prema drugom.

Slaven: Kritika i bespogovorno podržavanje.

FM42: Šta vam više prija rad na filmu ili u pozorištu?

Maja: Nema tu pravila, zavisi od procesa i od kvaliteta rada. Nekad se čini jedno, nekad drugo, mislim da je to pitanje na koje jako malo glumaca ima konkretan odgovor.

Slaven: Apsolutno.

FM42: Koji vam je najznačajniji projekat do sada?

Maja: Od svega što sam snimila ili radila u pozorištu, ne mogu da ne izaberem Bašta fest. To je internacionalni festival kratkog igranog filma u Bajinoj Bašti koji smo osnovali moj kolega sa klase Jovan Jelisavčić i ja. Ove godine je prošlo treće izdanje festivala i neverovatno je koliko brzo i lepo raste, brže nego što smo uopšte mogli da naslutimo. Festival smo pokrenuli ni iz čega, uz ogromnu želju, predan rad i nepresušni entuzijazam. Bašta fest mi je dokaz da je sve moguće, ako stvarno želiš i radiš na tome.

Slaven: Nikad ne znam da odlučim između tri filma koji su mi podjednako dragi, jer su svi rađeni u “porodičnim” uslovima. “Panama” kao moj prvi film, “Pored mene”, naš diplomski film, rad sa klasom i Stevom, kao i “Vlažnost” koja je takođe nastala u saradnji ljudi koji su pre svega prijatelji, dobro se slažu i potpuno razumeju. Rad sa istomišljenicima je spas u vreme kada se gubi parametar za kvalitet i ispravno.

FM42: Koja vam je omiljena destinacija za putovanje?

Maja: Sve destinacije.

Slaven: Ako mogu da uključuju šumu i more.

FM42: Da li vam kao glumcima, briga o fizičkom izgledu i praćenje modnih trendova predstavlja prioritet ili nešto drugo?

Maja: Naravno, važno je i jedno i drugo, ali prioritet dajem onome što mi kuva u stomaku.

Slaven: To mi se stalno menja od velike brige do totalne nezainteresovanosti, ali se trudim da se ne opterećujem, sem kada

nije obavezno. U svakom slučaju, mišić, pločice ili dobra jakna nisu ono što bih ikada izdvojio kao nekakav priroritet.