FM42: U kom momentu ste odlucili da je gluma vaš životni poziv?
Maja: Baš rano, imala sam tri godine i gledala drugu decu na sceni u Pozorištancu “Puž” i pomislila kako i ja momentalno moram da budem tamo. Od tada nisam imala dileme čime želim da se bavim. Trenutno otkrivam i istražujem i druge pozicije u stvaranju filma ili radu na festivalima, ali bez obzira na to, gluma je moj primarni poziv u kome celim bićem osećam da treba da budem.
Slaven: Isto tako, u osnovnoj školi krenuo sam u dramsku sekciju u okviru Somborskog pozorišta i osvestio koliko me to zanima i intrigira, koliko se osećam prirodno i slobodno na sceni. Nekom se to saznanje desi pre ili kasnije, ali mislim da kada osetiš da treba da budeš glumac to osećanje drži i ne napušta, uz sva večna preispitivanja i dileme.
FM42: Pored toga što ste privatno jako bliski da li ste imali priliku da sarađujete zajedno?
Maja: Snimali smo dva kratka filma “Prioritet” Jovane Kovanović, koji tek pred sobom ima festivalski život i “Melanholični dron” Igora Simića, koji je bio na mnogim festivalima širom sveta, evo i uskoro na Festivalu autorskog filma u Beogradu u selekciji Hrabri Balkan. Čekamo da nastavimo rad na predstavi “Tri četvrtine” u Pozorištu mladih u Novom Sadu po tekstu Maše Seničić u režiji Momčila Miljkovića. A kako stvari stoje, neki zanimljivi i intrigantni projekti nas tek čekaju.
Slaven: Snimali smo i Vojnu akademiju, ali nismo imali scene zajedno. Stalno pričamo kako je samo pitanje trenutka kada će neko da nam pruži priliku da igramo zajedno i ponudi nam neki dobar tekst. Ali, uvek se te stvari nameste, verujem da će tako biti i u buduće.
Maja: Ali, svakako, nema ničeg lakšeg i lepšeg nego kad radiš sa nekim koga predobro poznaješ i imaš veliku bliskost. Mislim da se dobro dopunjujemo i kritični smo jedno prema drugom.
Slaven: Kritika i bespogovorno podržavanje.
FM42: Šta vam više prija rad na filmu ili u pozorištu?
Maja: Nema tu pravila, zavisi od procesa i od kvaliteta rada. Nekad se čini jedno, nekad drugo, mislim da je to pitanje na koje jako malo glumaca ima konkretan odgovor.
Slaven: Apsolutno.
FM42: Koji vam je najznačajniji projekat do sada?
Maja: Od svega što sam snimila ili radila u pozorištu, ne mogu da ne izaberem Bašta fest. To je internacionalni festival kratkog igranog filma u Bajinoj Bašti koji smo osnovali moj kolega sa klase Jovan Jelisavčić i ja. Ove godine je prošlo treće izdanje festivala i neverovatno je koliko brzo i lepo raste, brže nego što smo uopšte mogli da naslutimo. Festival smo pokrenuli ni iz čega, uz ogromnu želju, predan rad i nepresušni entuzijazam. Bašta fest mi je dokaz da je sve moguće, ako stvarno želiš i radiš na tome.
Slaven: Nikad ne znam da odlučim između tri filma koji su mi podjednako dragi, jer su svi rađeni u “porodičnim” uslovima. “Panama” kao moj prvi film, “Pored mene”, naš diplomski film, rad sa klasom i Stevom, kao i “Vlažnost” koja je takođe nastala u saradnji ljudi koji su pre svega prijatelji, dobro se slažu i potpuno razumeju. Rad sa istomišljenicima je spas u vreme kada se gubi parametar za kvalitet i ispravno.
FM42: Koja vam je omiljena destinacija za putovanje?
Maja: Sve destinacije.
Slaven: Ako mogu da uključuju šumu i more.
FM42: Da li vam kao glumcima, briga o fizičkom izgledu i praćenje modnih trendova predstavlja prioritet ili nešto drugo?
Maja: Naravno, važno je i jedno i drugo, ali prioritet dajem onome što mi kuva u stomaku.
Slaven: To mi se stalno menja od velike brige do totalne nezainteresovanosti, ali se trudim da se ne opterećujem, sem kada
nije obavezno. U svakom slučaju, mišić, pločice ili dobra jakna nisu ono što bih ikada izdvojio kao nekakav priroritet.
FM42: Čime ste trenutno preokupirani i gde možemo da vas gledamo?
Maja: Osim što uveliko spremamo četvrti Bašta fest, koji će biti od 28. juna do 2. jula 2017. godine, radim na predstavi
“Otvorena veza” čija će premijera biti u Narodnom pozorištu na sceni “Raša Plaović” 17. decembra i spremam se za nova snimanja sledeće godine. Sa nestrpljenjem očekujem i gledam nove epizode serije “Sumnjiva lica” na Rts-u, kao i film “Prokleti pas” Dragana Pešikana.
Slaven: 16. novembra imam premijeru u Zvezdara teatru predstave “Gozba” u režiji Veljka Mićunovića, a u decembru “Rekonstrukciju” u Srpskom narodnom pozorištu u Novom Sadu. Osluškujem reakcije na film “Vojna akademija 3 – Novi početak”, radujem se seriji i novim filmovima koji treba da izađu sledeće godine “Biser Bojane” u režiji Milana Karadžića i “Život traje tri dana” Katarine Koljević.
Foto: Ivana Pejak Photography
