Grupa SEKTOR A6 predstavlja projekat „Jugoslavija, ne pušta te da odrasteš”, multimedijalni rad koji kroz lična sećanja, zajedničko iskustvo i savremeni umetnički izraz istražuje odrastanje generacije formirane u vremenu društvenih promena, nesigurnosti i nostalgije. Kroz instalaciju, interakciju i tekstil kao važan segment autorskog izraza, umetnici otvaraju pitanja identiteta, bliskosti i tragova koje ljudi ostavljaju jedni u drugima.
SEKTOR A6
Članovi grupe:
Stevan Božanović
Katarina Pinterović
Sara Jovanović
Irena Živković
Sanja Demirović
*Na projektu Jugoslavija, ne pušta te da odrasteš radila je sledeća grupa umetnika:
Katarina Pinterović – Beograd
Stevan Božanović – Niš
Sara Jovanović – Knjaževac
Koncept našeg stvaralaštva:
Vizuelni identitet našeg trenutnog okruženja nas dovodi do toga da se sve vise otuđujemo. Udaljavanje od najbližih, strah od taktilnosti, nemarnost prema slučajnim prolaznicima kroz naš život, dovodi našu naciju do toga da postaje masovna mašinerija satkana od sajber nikova i kodova. Otud integritet koji mi želimo da postignemo, prouzrokovan konstantnom potrebom i željom da ljude približimo jedne drugima i da ih nateramo da se gledaju u oči i da preusmere fokus sa društvenih mreža na direktan kontakt i opažanje licem u lice.
Opus našeg stvaralaštva se doticao interaktivnog dela od prvog rada pa do poslednjeg. Tekstil kao naša profesija je takođe nešto što je bilo utkano u skoro svaku našu instalaciju sa manjim ili većim učešćem. Želimo da stvaramo umetnost koja traje, ili nestaje, ali koja svakako ostavlja trag. Želimo da aktiviramo, podstaknemo i probudimo ljude, da ih podsetimo da ako sa nekim ne podelimo priču, život, trenutak, on onda zaista postaje prašina i odlazi u zaborav. Kada si se nekom osmehnuo, kada si zapamtio nečije oči, kada si pitao koliko je sati, kada si plesao sa neznancem, on više nije neznanac, jer je deo tebe, jer je ostavio trag. Neki tragovi su loši, neki su dobri, mi se fokusiramo na one koji su nam izmamili i koji nam mame osmeh na lice. Svi smo mi ostavili nekome tragove i sami mi ostavljamo trag.
JUGOSLAVIJA, NE PUŠTA TE DA ODRASTEŠ
Tri osobe pričaju priču o jednoj eri iz tri različita grada (od manjeg ka većem) u tri dela: Bombardovanje, Porodični ručak i Praznici. Deo Igra je zajednički i za cilj ima povezivanje i zabavu, koja bi ipak trebalo da bude sastavni deo detinjstva.
Kao neko ko je rođen u Saveznoj republici Jugoslaviji, ko je rastao u vreme inflacije i sazrevao u zemlji koja je dugo vukla posledice od raspada Jugoslavije (koja se u tom periodu “tražila” i čiji identitet nije bio u potpunosti jasan i definisan), možemo reći da smo morali da osetimo neki prizvuk nesnađenosti i ne možemo da negiramo da nostalgija koja se kasnije osećala nije bar trunku uticala i na izgradnju naših identiteta.
Deca koja nisu mogla da imaju sve što požele (ili da imaju dovoljno), odnosno koja su pripadala nekoj srednjoj, radničkoj klasi (koja je u tom razdoblju bila mnogo ispod srednje) ispoljili su taj propust kasnije u životu u vidu sindroma Petra Pana. Žudela su, i kada su bila u mogućnosti da priušte, dolazila do stvari koje se mogu okarakterisati detinjastim. Ostao je jedan maglovit osećaj detinjeg u njima, valjda paradoksalno tome, što su prebrzo morala da odrastu.
Ovo su priče ispričane multimedijalnim izražajem, posvećene upravo toj deci. Ovo je priča o njima. Ovo je priča o nama.
Izložba traje od 24 aprila do 5 maja u gradskoj galeriji KC GRAD.
Naslovna foto: IGRA XO, grupni rad – digitalni print.
