Nova HBO Original serija „Pingvin“ (The Penguin), sa Kolinom Farelom u glavnoj ulozi, imala je premijeru 20. septembra na Max striming platformi kao i na HBO kanalu u 20:00 h. U glavnoj ulozi je Kolin Farel kao Oz Kob (poznat kao Pingvin), a ova osmodelna limitirana serija DC Studiosa nastavlja epsku kriminalističku sagu filmadžije Meta Rivsa, započetu globalnim blokbasterom „The Batman“ Warner Bros. Picturesa. Seriju je razvila izvršna producentkinja Loren Lefrank i fokusira se na lik kojeg je Farel tumačio u filmu. Glumačku postavu čine Kolin Farel (Oz Kob), Kristin Milioti (Sofia Falkone), Renzi Feliz (Viktor
Agilar), Majkl Keli (Džoni Viti), Šoreh Agdašlu (Nadia Maroni), Didri O'Konel (Frensis Kob), Klensi Braun (Salvatore Maroni), Džejms Madio (Milos Grapa), Skot Koen (Luka Falkone), Majkl
Zigen (Alberto Falkone), Karmen Ejogo (Iv Karlo) i Teo Rosi (Dr Džulijan Raš). Portal FASHIONMAG 42 je imao ekskluzivnu priliku za Srbiju da razgovara sa čuvenim
filmadžijom i producentom Metom Rivsom.
FM42: O poreklu Pingvina?
Kada sam pisao scenario za Betmena, u jednom trenutku je postao toliko dugačak da sam pomislio: „Znaš, možda bi ovo bila neverovatna kriminalistička priča za HBO.“ Onda sam se sastao sa Warner Brosom i rekao im: „Već radim na filmu, i voleo bih da iskoristim činjenicu da vi imate prava na sve ovo, i da to iskoristimo kako bismo detaljno istražili ove likove kroz serije u HBO stilu, gde možete dublje da uđete u priču, na način na koji to nikada ne biste mogli u filmu. Tamo biste mogli da provedete više vremena sa likom i zaista razumete njegovu psihologiju i istražite je u ogromnoj dubini.“ Oni su rekli: „Zapravo, to je nešto što sada želimo da uradimo.“ A ja sam bio kao: „Odlično, to ću i da uradim.“ Tako da, dok smo snimali film, razgovarao sam sa Dilanom Klarkom, Sarom Obri i Kejsijem Blojsom o pravljenju ovakvih serija.
FM42: O razvoju serije?
U stripovima, mnoge priče govore o tome kako zlikovci iz Betmenovog sveta oblikuju sebe kao odgovor na pojavu osvetnika koji se oblači kao šišmiš. Na taj način, njegov uticaj na grad stvara ove ključne ličnosti. I tako, razmišljajući o toj priči za film, pomislio sam: „Bilo bi zanimljivo da Pengvin bude neko ko je bio marginalizovan i ismevan na neki način. Neko ko nije u potpunosti poštovan, ko je potcenjen, ko čeka svoju priliku, i kada Falkone nestane, on veruje – iako niko drugi ne veruje – da može da se domogne moći i postigne neku vrstu mračne veličine.“
Oduvek sam govorio Kolinu da je ova verzija lika, gde ulazimo u priču, samo početak njegove priče, i da je ideja da u sledećem filmu postane mnogo značajniji. A onda, kada mi je Kejsi rekao: „Ne želim da čuvaš sve ono najuzbudljivije što imaš za filmove“, ja sam odgovorio: „Pa, dopusti mi da ti izložim ono što sam želeo da uradim sa Pengvinom, a što sam planirao na početku sledećeg filma, nakon svega što se desilo u prvom filmu.“ Kada sam završio sa opisivanjem ove mračne gotamske verzije američkog sna, koja je podsećala na uspon lika poput Tonija Montane iz *Lica s ožiljkom*, o čoveku koji je bio ismevan, zapostavljen i
potcenjen, Kejsi i Sara su rekli: „To je serija. Radimo seriju.“ Tako je nastala ideja za seriju. Zatim smo krenuli u potragu za piscima i upoznali smo se sa Loren. Ona je bila jedna od prvih
kojoj sam podelio delove filma. Počeli smo od ideje o čoveku koji je potcenjen i ismevan, i shvatanja da se ispod svega toga krije ogromna ogorčenost i praznina koja nikada neće moći da se popuni. Loren je rekla: „Dozvoli mi da istražim odakle mislim da sve to dolazi“, i ona je stvorila odnos između Pengvina i Frances, te istražila čitavu pozadinsku priču koju nam je izložila. Dilan i ja smo bili oduševljeni. Rekli smo: „Ovo je sjajno.“
FM42: O relevantnosti serije?
Mislim da su sve ove priče, na neki način, promišljanja o tome zašto je Gotam tako strašno mesto kakvo jeste. Ideja grada koji se nikada ne čini boljim, gde su ljudi na neki način zarobljeni, ali ih to mesto takođe neodoljivo privlači. Gotam je u suštini vrlo grad,priča o mračnoj verziji američkog sna. Cilj je da se istraži priroda oštećenosti tih ljudi, odakle dolazi ta očajnost, šta pokušavaju da ispune u svojim životima. Proučava se psihologija i politika tog mesta, kako bi Gotam, iako fiktivan, delovao kao da zaista postoji u našem svetu.
Pokušavali smo da zamislimo odakle bi neko kao što je naš Oz (Pengvin) mogao da potekne, i Loren je sve to istraživala. Na isti način na koji sam pokušavao da utemeljim Betmena u stvarnost, ona je to činila sa Ozom, oblikujući ga kao deo epske, američke kriminalističke priče.
Taj ton mislim da je nešto što ovu verziju priča izdvaja od tradicionalnih superheroj priča. Nije reč samo o herojima, već o tome da iskoristimo priliku sa ovim likovima, koje ljudi već poznaju, i
definišemo ih na način koji je veoma relatable i utemeljen, pružajući nam dublje razumevanje njihove psihologije.
FM42: Veza između filma i serije?
Želeo sam da ljudi osete tu DNK veze između filma i serije. Zaista smo koristili iste kamere i objektive iz filma za snimanje serije, a imali smo i **lookbook** s kojim smo radili zajedno sa direktorima fotografije. Postojalo je nekoliko izazova. Film je pre svega detektivska priča i triler o serijskom ubici, dok je serija mnogo više kriminalistička drama, fokusirana na lik koji veći deo vremena deluje tokom dana, i koji je mnogo impulzivniji od Betmena. U filmu sam bio vrlo formalan u svojim kompozicijama i sve sam radio na gotovo Hičkokovski način – sa veoma preciznim kadriranjem.
Oz, s druge strane, ima drugačiju energiju. On je više kao džez. Krejg Zobel, koji je režirao prve tri epizode, počeo je u tom formalnom modu, sa preciznim kompozicijama. Međutim, kada Alberto umre, predložio sam Krejgu da uvedemo više ručne kamere i slobodniji stil, koji bi estetski i tematski više odražavao Oza, njegovu energiju. Želeli smo da serija pronađe svoj vizuelni jezik, da se vizuelno nadovezuje na film, ali i da se razlikuje – da gledalac ima osećaj kao da je zakoračio u neku drugu ulicu Gotama. Ono što je uzbudljivo jeste to što serija ima svoj vizuelni stil i energiju, ali u isto vreme oseća se
kao deo iste DNK sveta filma.
FM42: Njegova reakcija na Kolinovu glumu?
Bilo je neverovatno, jer pre svega, mislim da je Loren predivno napisala njegov ulogu i oblikovala lik. On ima ogromnu tamnu stranu, ali uvek postoji i taj njegov neverovatni, humoristični element, i nešto u tom tonu je toliko posebno. Na neki način me podseća na HBO kriminalističke serije kao što su *Sopranosi*. Kolin je, po mom mišljenju, prava sila prirode.
Razgovarali smo o Džonu Kazaleu, Fredu iz *Kuma*, i o ideji da Oz ima malo te ranjivosti, kao onaj brat za kog su ljudi mislili da nikada neće uspeti. To mi se dopalo jer Kolin uspeva da prikaže tu kombinaciju ranjivosti i mračne odlučnosti, što lik čini još kompleksnijim i zanimljivijim. Upravo ta njegova sposobnost da balansira između ovih dveju strana lika daje posebnu težinu njegovoj izvedbi, nalik na ikonične likove iz klasičnih kriminalističkih priča.
FM42: O Kolinovoj transformaciji?
Majk Marino, naš dizajner šminke, uradio je neverovatnu skulpturu koja je tačno prikazala kako će Kolin izgledati u seriji, i sećam se da sam mu rekao pre nego što sam to pokazao Kolinu:„Evo čega se bojim. Ova skulptura je neverovatna. Ali ako gledamo Oza i u bilo kojem trenutku pomislimo, Ah, to je lik u šminki, sve propada.“ A Majk je odgovorio: „Način na koji ja radim šminku, nikada nećeš znati da nije ljudsko biće.“ I kada je Kolin prvi put došao na set, niko nije znao da je to on. Bilo je neverovatno. Ono što Kolin radi u seriji je zapanjujuće, i mislim da je to neverovatno za gledati. Veliki deo toga potiče od toga koliko je Kolin poseban kao osoba. On je vrlo iskren, spreman da ode na mračna mesta, ali istovremeno ima ogromnu empatiju. Ta empatija prema liku je prisutna čak i u njegovim najmračnijim trenucima, tako da, iako Oz čini neizrecivo mračne stvari, nikada ne postaje neko potpuno „drugi“. Može da učini strašne stvari, ali vi vidite ko je on i možete da razumete odakle te stvari dolaze. To osvetljavanje porekla te tame je ono što lik čini tako moćnim, i verujem da veliki deo toga dolazi od Kolina. Kada ljudi vide, „Oh, da, to je Kolin,“ a zatim vide Oza, nešto u tome stvara određenu magiju. Nakon prvih pet ili deset minuta zaboravite da gledate Kolina i jednostavno gledate tog lika kojeg on igra. To je zaista fascinantno.
FM42: Ono što ga najviše uzbuđuje u vezi s tim što će obožavaoci videti?
Prvo, jako se radujem što će gledatelji imati priliku da se intimno upoznaju s Ozom i razumeju šta ga pokreće, da vide kako se bori za moć, zašto mu je ona potrebna i odakle dolazi ta
njegova slomljenost koja stvara tu insidioznu, neumoljivu želju da je osvoji. Pored toga, likovi koje je Loren i ostali glumci stvorili oko njega su zaista uzbudljivi. Ono što Kristin radi sa Sofijom
je potpuno neočekivano.
Performans Deirdre Konel je jednostavno zapanjujuć. Kada Kolin i Deirdre igraju zajedno kao majka i sin, u tim scenama postoji nešto magično. Te scene su transcendentalno sjajne, i mislim da je njihova veza jedna od najimpresivnijih stvari u seriji. Zaista se radujem što će ljudi to videti. Ima mnogo toga da se otkrije, i verujem da će gledaoci uživati u svakom trenutku te dinamične interakcije i emotivnih slojeva koji se pojavljuju kroz njihove likove.