Connect
To Top

Promocija novog romana Angeline Petrović “Duhovi Duž Drine”u čuvenoj biblioteci “Vlada Aksentijević” u Obrenovcu

Angelina Petrović je književnica o kojoj smo nekoliko puta već pisali, ali kada je nešto kvalitetno i priznato od strane čitalaca, zadovoljstvo je što češće pisati o takvim ljudima, koji su svojim talentom, sopstvenim radom i borbom, uspeli da se izbore za svoje mesto na “tržištu” kako bi uživali u “plodovima” svoga rada. A Angelina zaista ima u čemu da uživa. Svaki njen roman je čitaniji od prethodnog, svaka promocija je posećenija od prethodne, a svaki uspeh koji proživljava je duplo “slađi” jer svaki deo uspeha je postigla isključivo sama, verom da to što radi je dobro i da zaslužuje veću pažnju medija i čitalaca, i uspela je u tome. Naravno, i ovaj roman objaviće njena izdavačka kuća “Cepelin” koja će svoje predstavljanje imati i na sajmu knjiga u Beogradu, ali ćemo o tome pisati nekom drugom prilikom.

Angelina Petrović će uskoro objaviti svoj novi roman koji s velikim nestrpljenjem čekamo, a zove se “Duhovi Duž Drine. Promocija je zakazana u Obrenovcu, za 18. oktobar u 19 časova, u biblioteci “Vlada Aksentijević”, a učesnici su sledeći:

– mr Milica Jeftimijević Lilić, književnica

– direktor biblioteke Ivana Janošević

– hor duhovne muzike “Preobraženje”

– udruženje građana “Kruna od nota”

– glumci: Luka Miljković i Mirjana Jelić

– trio izvođači Vlada Viktor i Goran, solo i gitara

I na osnovu sjajnih gostiju, koji će upotpuniti promociju Angelinine knjige “Duhovi Duž Drine”, možete lako da shvatite da se ova umetnica bavila svakim detaljem, da ništa nije prepustila slučaju i da se ozbiljno pozabavila da promocija koja će biti u Obrenovcu ne bude klasično veče predstavljanje jednog romana, već potpuni doživljaj za sve koji će te večeri doći, a sigurni smo da će ih, uostalom, kao i uvek, biti puno, jer razgovor sa svojim čitaocima je trenutak koji Angelinu čini ponosnom na njen rad, jer tad shvatate da i pored “problema” koji su propratni deo u svakom javnom poslu ove zemlje, ipak vredi i da se pomučite, i da se borite za ono što volite, za svoje snove.

Prijatelj promocije je ekspozitura Obrenovac banke Societe Generale, koja je pomogla ovo izdanje otkupom dela tiraža na poklon klijentima banke.

U nastavku teksta prenosimo vam ekskluzivno i belešku samog autora:

-“Kada sam zavirila u stare beleške, pronašla sam prethodnu verziju ove knjige koju sam zapisala pre gotovo trideset godina.  Nisam ni slutila da ću takav zapis ikada pretvoriti u roman, te ne bih umela da navedem razloge koji su me tada naveli da sve pomno zabeležim. Jedini mogući je da sam podstaknuta pričom svoje majke poželela da sve ono što mi je poverila prenesem na papir i sačuvam od zaborava. Uverena sam da je krivila roditelje za brak u kome se nije osećala voljenom, te je odavanjem porodičnih tajni, teret na svoje duše prebacila na moju. Nije znala da ocu i majci ne čini time ništa, već da na moje tadašnje neiskustvo “tovari” breme tuđih greha. Ipak, ne mogu da poreknem kako nikada u mom životu niko nije sa mnom razgovarao sa toliko razumevanja. Osećala se blagost u svakoj izgovorenoj reči. Ponesena trenutkom, mrsila mi je prste, a mene su obuzimali jedino nemi dodiri po srcu. Ne verujem da je primećivala buru u mojoj duši. Bila je i suviše obuzeta svojom ispovešću. Sećam se koliko snažno je stiskala pesnice, kada bi ispružila dlan ostajali su tragovi nokata slični rezu noža. Znala sam da je govorila istinu. Rekao mi je njen bol i krvave linije na obe šake. Drhtala sam od zahvalnosti, srećna,  ne zbog ukazanog poverenja, već što je mrak krio moje vlažne oči.

Danas sam sigurna kako je moja tadašnja želja da zabeležim svaku njenu reč bila nesvesno zrela, jer nisam ni slutila da će mi pisanje postati životno opredeljenje. Ponavljam, ne bih umela da objasnim motive koji su me naveli da tada sve zabeležim, sem težnje da budem iznad vremena u kome sam rasla i sazrevala. Šta sam time tada želela da postignem, sasvim je nebitno u ovom trenutku, ali jeste činjenica da baš zbog njene priče  nisam volela baku, dok sam ljubavlju prema dedi vešto zaobilazila njegove nedostatke. Da li čovek mora biti savršen da bi bio voljen, pitam se danas svesna i sebe i drugih? I šta nam daruje spokoj u životu? Obilje ravnodušnosti, a to nije linija na koju sam ikada stala, niti ću.

Iako sam napisala istinitu priču, ne mogu, a da ne dodam da pisanje romana uvek prate izvesne literarne slobode, te sam  dozvolila sebi iste u cilju postizanja dramskog efekta, neophodnog da čitaocu dočaram vreme  koje sam opisivala, ali svi istorijski događaji koji prate ovu priču verodostojni su o čemu svedoče i mnogobrojni zapisi iz tog vremena. Ipak, uverena sam da roman čija radnja jednim delom opisuje sudbinu moje porodice trpi izvesne lične momente . Trudila sam se da ih izbegnem i čitaocima podarim istinu. Znam da ne postoji savršeno okruženje za pustolovinu u srcu tame, ali odgovorno tvrdim kako je makar jedna svetiljka  dovoljna da ne zalutamo.  Prateći tu tanku svetlosnu liniju upustila sam se u najveće romansijersko iskustvo –  ostavljanje traga u vremenu, hronološkom sudbinskom zapisu.

Pripovedajući o ljubavi i gubitku, ratu i miru, veri i neveri, zločinu i kazni, pravdi i nepravdi, grehu i krivici, kao već afirmisana romansijerka osetila sam u srcu ponos, ne zbog lepote ili ružnoće svojih misli, koliko radi hrabrosti da ono što sam davno ispisala u đačkoj svesci, podarim svetu. Obogaćeno detaljima i umom žene koja detinjstvo pamti kao baršunasto polje divljeg cveća, uverena sam da će svako ko nađe zrno smisla u onome što sam napisala, u tom  beskarajnom šarenilu pronaći baš onaj divlji cvet čiji miris nikada nisam zaboravila – ružu detinjstva. Ta čarolija što nas u tili čas iz detinjeg preseli u svet odraslih, ta magija da u sećanju zadržimo samo istinu, a laž zaboravimo, ta bura koja divlja u nama i kada prži Sunce, nisu ništa drugo do  odela naših emocija. Oblačila sam jedno po jedno i napisala roman koji je pred Vama.

Beleška autora ne sme biti emotivno sentimentalno „gunđanje“ pisca, već jasna smernica čitaocima da osete  pravac puta kojim ih vodim. Priznajem, ovaj na koji Vas pozivam nimalo nije bajkovit, niti lak. Na njemu  vas čeka mnogo iskušenja, bola, ljubavi, mržnje, greha, krivice. Budite jaki I zakoračite.

Ovo je moja sedma knjiga. Završetak svake doživela sam kao početak nove, te već osećam ono

nezauzstavljivo koprcanje u stomaku koje požuruje moj um da krene u nove pustolovine.

Do tad, hvala nebu što me čuje!

Hvala Stefani I Davidu što postoje!

Hvala mojoj majci što me uverila da sam rođena da budem romansijerka.

Hvala Banetu što je godinama uz mene iako ne čita moje knjige!

Hvala, Šefkiji što me trpi!

Hvala Ireni, što me uči kada ne znam”!

Hvala, Izdavačko-producentskoj kući Cepelin i kompletnom timu.

I na kraju, hvala čitaocima, koji će reći samo dve jednostavne reči “ lepo je”!

A kako bi Vas još više zaintrigirali, bez obzira što ste već u jednom od naših prethodnih tekstova mogli da pročitate, dobre i kvalitetne stvari treba nekad i ponoviti, tako da Vam i ovaj put prenosimo sinopsis Angelininog novog romana “Duhovi Duž Drine”.

“Krajem 19 veka, jedne mračne noći, svet je ugledalo žensko dete. Po drevnim verovanjima devojčica je rođena sa posebnim darom koji Srbiji može doneti krvoproliće ukoliko se odmah ne ubije. Majka  ostavlja novorođenče i poruku o njenom poreklu u blizini jednog manastira. Sakrivena među  zidinama, Anastasija tokom odrastanja proživljava tešku dramu zbog žiga kojim je obeležena, ali postaje i jedini svedok svih zločina počinjenih  unutar manastira.Početkom 21 veka mlada novinarka Drina  naći će se na rubu života od trenutka kada bude optužena za težak zločin. Inspektor zadužen za slučaj otpočeće istragu. Kada shvati da  trag vodi u daleku prošlost, pokušava da pronađe  misteriozni sef  koji povezuje dve žene. Jedini način da spasi Drinu je suočavanje sa mrtvom Anastasijom. Tajna obavijena velom sudbine, istorije, zločina i jedna strašna istina koju niko nikada nije uspeo da otkrije….. ”

I za kraj, mi Vas još jednom pozivamo na nesvakidašnju promociju ovog romana u Obrenovcu, 18-og oktobra s početkom u 19 časova, u čuvenoj biblioteci “Vlada Aksentijević”, jer ovo su događaji koji svakako zaslužuju i podršku medija, kao i čitalaca, a mi nesumnjamo da će tako i biti, uostalom kao i svaki put kada je Angelina Petrović u pitanju, jer se ljubav prema poslu i iskrenost ipak prepozna, iako je za to potrebno malo više vremena. Ali kako u životu, tako i u poslu, sve ima svoje pravo vreme i svoj određeni trenutak.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

More in NEWS42

%d bloggers like this: