MARC ANTOINE COULON: Muzika i film su osnove moje inspiracije

Ponekada tako naiđete na nečiji rad koji vas potpuno uvuče u svoje dubine i slojeve i ne pušta vas. Stoga mi dozvolite da vam predstavim Marca Antoinea Coulona, visoko cenjenog francuskog ilustratora i umetnika koji na specifičan način u par poteza duboko prodre u samu psihu i prirodu slavnih i cenjenih javnih ličnosti kao i samog joie de vivre.

Marc-Antoine Coulon je počeo da crta sa samo dve godine, verovali ili ne.

Ovaj ljubitelj umetnosti, mode i dizajna započeo je profesionalnu karijeru u Francuskoj i Italiji kao ilustrator, radeći za muzičku i filmsku industriju, uključujući saradnju na slikanju i dizajniranju plakata umetnika i izvođača.

Od januara 2015. Marc-Antoine zastupa agenciju GALUCHAT kada počinje da sarađuje sa vodećim luksuznim brendovima, kao i za francusku i međunarodnu štampu. Trenutno radi za najprestižnije svetske časopise, među kojima su Vogue, Madame Figaro, Elle, Vanity Fair, New York Observer, In Style kao i mnogi drugi.

Njegovi radovi mogu se videti na raznim izložbama od Pariza do New Yorka. Svoj prepoznatljivi pečat stavlja i na reklamne kampanje. Na sebi svojstven način učestvovao je u povratku ilustracije u industriju slika i umetnosti.

Kao vodeći umetnik današnjice, njegov izraz je  glamurozan, elegantan, izvanredan, ponekad prilično provokativan, moglo bi se reći gotovo bezobrazan. Sa istančanim osećajem za estetiku i oštrim okom, on beleži trenutak, suštinu bića, sam osećaj. Debela ili zamagljena crna crta koja podvlači oblik njegovih subjekata daje njegovom stilu onaj nepogrešiv jedinstveni dodir koji se može odmah prepoznati.

No ono po čemu je najprepoznatljiviji je upravo dar da prenese samu emociju i ličnost. Gledajući oči, mimiku ili predstavljeni pokret na njegovim radovima vi osećate bol, radost, glamur i prazninu, večitu borbu i nadu da je svako od nas potpuno savršen u nesavršenosti svojih emocija.

FM42: Šta je ono što vas pokreće u životu i umetnosti življenja života?
Čitav svoj život se trudim da kreiram slike koje zapravo ne mogu naći u stvarnom svetu koji me okružuje. I dalje se svakodnevno trudim da zamislim kako bi izgledao ili trebalo da izgleda svet kada bi bio potpuno drugačiji od onoga kakav u stvari jeste.

FM42: Kako uspevate da kroz formu ilustracije predstavite čitavu nečiju ličnost i sve što ta osoba predstavlja i po čemu je prepoznatljiva?
Ja ne znam i nisam svestan da to umem. Jedino u šta sam siguran dok stvaram je da mi je uvek jako puno stalo do subjekta sa kojim radim. Prosto najiskrenije i najdublje želim da budem potpuno iskren sa svima i da ih posmatram sa ljubavlju i dobrim mislima iz jednog potpuno pozitivnog ugla. Oči, oči su jako bitne. Sam model prvenstveno mora da se oseća sigurno i da bude u dobrim rukama. Tako se ljudi opuste i njihova suština biva izražena kroz same oči, kroz pogled. Sve je u međusobnoj razmeni- oni mi moraju dati to posebno nešto da bi ga ja mogao preneti na papir.

FM42: Kako biste sebe opisali u tri reči ili pojma?
Oh ovo je zaista teško i nisam siguran koliko ću uspeti u tome. Ali otprilke bi rekao da o sebi mislim kao o krajnje jednostavnoj osobi, uvek zabrinutoj, optimističnoj i suštinski istinski zainteresovanoj za druge ljude, što tehnički predstavlja četiri pojma.

FM42: Koje je vaše prvo sećanje vezano za umetnost?
To mora da bi bilo ‘La Dormeuse’ Renoara. Imao sam svega pet godina kada sam se zaljubio u neverovatnu lepotu dela. Ona je bila tako prirodna a opet tako senzualna. I dalje se mogu živo setiti emocije i tetopline koju sam osetio. Kasnije sam već postao opsednut Lautrecovim posterima. Bili su moderni a toliko toga je bivalo izrečeno samo u par linija.

FM42: Ko ili šta ima najveći uticaj na vaš rad?
Zapravo toliko puno toga! Muzika i film su osnove moje inspiracije. Frustracija je takođe ključna vezano za samu inspiraciju- kada ne možete naći ono što imate na umu, jedino rešenje neretko bude da sami kreirate svoj sopstveni svet kroz svoju umetnost.

Moje prijateljice Marpessa Henninck i Inès de la Fressangesu mi dale dragocene savete. To mi je puno pomoglo i postalo neki vid osnove vezano za crpljenje inspiracije a takođe je i poboljšalo moj stilski izraz.